InFoSePo

Analiza

Tajne dubine Crvenog mora (Red sea)

9/9/2020

Purestock/ age fotostock

Najtoplije more na svetu smešteno je između voda  Sredozemnog mora i Indijskog okeana, Arabijske i Sinajske pustinje, afričkog i azijskog kontinenta, od Sueca do mesta Halaib.

Površine 450.000km2, dubine 2360m i temperature oko 30c, kao jako slano i jako čisto more tirkizne boje, zapljuskuje obale Egipta, Izraela, Eritreje, Jordana, Jemena i Saudijske Arabije.

Široka je lepeza razloga zbog kojih turisti iz celog sveta žele da posete i uživaju u vodama Crvenog mora, na plažama u Hurgadi, Šarm el Šeiku, Eilatu, El Guni, Port Galibi...

Međutim, dubine najčistijeg mora ipak imaju i onu skrivenu stranu.

- Pogledaj kompletan tekst

---

---

Tekstovi:

Svi tekstovi

Kalendar državnih praznika:

24/09 Praznik države Gvineja Bisao, Dan nezavisnosti, Nezavisnost je proglašena 24. septembra 1973. godine, a zvanično je priznata skoro godinu dana kasnije, 10. septembra 1974. U naziv je dodan „Bissau“ da bi razlikovao ovu zemlju od Gvineje, poznata je kao portugalska Gvineja. Gvineja Bisao nekada je bila deo kraljevstva Gabu - deo Malog carstva. Iako su Portugalci prvi put kolonizovali u 16. veku, delovi kraljevstva Gabu preživeli su još u 18. veku. Pokret za nezavisnost počeo je 1956. godine - i ovde i u Zelenortskom Ostrvu. Afrička stranka za nezavisnost Gvineje i Zelenortskih ostrva imala je podršku Kube, Kine, SSSR-a kao i drugih afričkih država. Prošlo je blizu dvadeset godina, ali na kraju je pokret pobedio.

27/09 Praznik države Turkmenistan, Dan nezavisnosti, Nakon događaja neuspešnog državnog udara koji se dogodio u avgustu, Vrhovni savet Turkmenistana odlučio je da usvoji zakon „O nezavisnosti i osnovama državnog sistema Turkmenistana“, koji je efektivno proglasio svoju nezavisnost 27. oktobra 1991. godine. Posle raspada SSSR, Turkmenski SSR je postao jedna od poslednjih republika u bivšem Sovjetskom Savezu koja je proglasila suverenitet države. 2018. vlada Turkmenistana izglasala taj datum pomeriti tačno za mesec dana, 27. septembra.

30/09 Praznik države Bocvana, Dan nezavisnosti, Predstavlja dan nezavisnosti od Velike Britanije 1966. godine.

01/10 Praznik države Kina, Nacionalni dan, Predstavlja dan proglašenja Narodne Republike Kine 1949. godine.

01/10 Praznik države Kipar, Dan nezavisnosti, Predstavlja dan sticanja nezavisnosti od Velike Britanije 1960. godine.

01/10 Praznik države Tuvalu, Dan nezavisnosti, Predstavlja dan sticanja nezavisnosti od ostrva Gilbert (Kiribati) 1975. godine i nezavisnost od Velike Britanije 1978. godine.

02/10 Praznik države Gvineja, Dan Nezavisnosti, Dan nezavisnosti je državni praznik u Gvineji 2. oktobra. Ovo je Nacionalni dan Gvineje i obeležava zemlju koja je 2. oktobra 1958. postala nezavisna republika od Francuske.

03/10 Praznik države Irak, Dan nezavisnosti, Do kraja Prvog svetskog rata, Irak je bio deo Osmanskog carstva. Nakon pada osmanske vladavine, Britanija je preuzela kontrolu nad Irakom, nazivajući ga "državom u Iraku" i postavila je Hašemitskog kralja, Faisala I, kao svog vladara klijenta. 3. oktobra 1932. godine Kraljevina Irak je stekla nezavisnost od Velike Britanije i primljena je u Ligu naroda. Kralj Faisal umro je godinu dana kasnije 1933. Pod vodjstvom sina, kraljem Gazijem, monarhija je trajala do 1958. kada je revolucija 14. jula dovela do toga da Irak postane republika. Nakon pristupanja stranke Ba'ath na vlast 17. jula 1968.Irak dobija novi državni praznik koji se obeležavao nacionalni dan do 2006. godine kada je vraćen 3. oktobar.

03/10 Praznik države Nemačka, Dan ujedinjena Nemačke, Predstavlja dan kada su se ujedinile Zapadna i Istočna Nemačka 03.10.1990. godine.

04/10 Praznik države Lesoto, Dan nezavisnosti, Predstavlja dan sticanja nezavisnosti od Velike Britanije 1966. godine.

01.12.2019 Beograd

Danas kad se uveliko suočavamo sa Četvrtom industrijskom revolucijom, trudeći se da predvidimo kakve implikacije može imati na svetskom, ali i na individualnom nivou, postajemo svesni značaja poznavanja prilika u svetu i planiranja mera koje bi osigurale bezbednost ljudi.

Promene su neophodnost koju nameće moderno doba, te nam ne preostaje ništa drugo osim da ih prihvatimo. Ipak, razliku pravi da li ćemo spremni dočekati sve što sledi, pa otuda i naša želja da bar na neki način damo svoj doprinos, pre svega kroz afirmisanje kulture oslanjanja na podatke i činjenice i kritičko promišljanje o njima. Predstavljamo informacije, detaljne analize i dokumenta, sve u cilju boljeg razumevanja kompleksnih relacija koje obeležavaju međunarodne odnose današnjice.

Znanje kao takvo nije dovoljno - izgradnja i očuvanje mira dolazi kroz razumevanje.