Planeta

Nemačka

Lokalno vreme Berlin
Zvanični naziv:
Savezna Republika Nemačka
Naziv na engleskom:
Germany
Kontinent:
Evropa
Zvanični jezik:
Nemački
Broj stanovnika:
83.783.942 (2020)
Religija:

Protestanti 33.8%
Katolici 32.9%
Muslimani 5.8%
Ostali 2.8%
Neopredeljeni 24.7%
Površina:
357.168 km2
Najviša tačka:
2.963 m, Zugspitze
Najniža tačka:
-3,5 m, Neuendorf bei Wilster
Dužina obale:
2.389 km
Dužina granice:
3.714 km
Države sa kojima se graniči:
1. Austrija 801 km
2. Češka 704 km
3. Holandija 575 km
4. Poljska 467 km
5. Francuska 418 km
6. Švajcarska 348 km
7. Danska 140 km
8. Belgija 133 km
9. Luksemburg 128 km

Valuta:
Evro (EUR)
Pozivni broj:
+(49)
Važni telefoni:
Policija: 110
Hitna pomoć: 112
Vatrogasci: 112
Internet domen:
.de
Državni praznik:
Dan ujedinjena Nemačke, 03. oktobar
Opis praznika:
Predstavlja dan kada su se ujedinile Zapadna i Istočna Nemačka 03.10.1990. godine.

Glavni grad:
Berlin
Vremenska zona:
UTC/GMT +1:00
Geografska širina i dužina:
52.30N 13.25E
Vazdušna udaljenost glavnog grada od Beograda:
1 003 km
Međunarodni aerodrom:
Berlin Tegel Airport
Broj stanovnika glavnog grada:
3.397.469
Površina glavnog grada:
892 km2

Voltaža i frekvencija struje:
230V - 50Hz
Tip utičnice:
C, F

Zastava Nemačke (Flagge Deutschlands) trobojka  je koja se sastoji od tri jedna horizontalne trake koje predstavljaju nacionalne boje Nemačke: crnu, crvenu i zlatnu. Zastava je prvi put usvojena kao nacionalna zastava Nemačke 1919. godine, tokom postojanja kratkotrajne Vajmarske republike. Boje savremene zastave povezane su sa republikanskom demokratijom prvi put predloženom 1848, a osnovanom posle Prvog svetskog rata i predstavlja nemačko jedinstvo i slobodu. Za vreme Vajmarske republike, crno crveno zlatne boje bile su boje demokratske, centrističke i republikanske političke partije, kao što se vidi u nazivu organizacije Rajhsbaner Švarc-rot-gold, koju su osnovali članovi Socijaldemokrata, Centrističke i Demokratske partije, kako bi odbranili republike od krajnjih levičara i desničara.
Državno uređenje:
Republika

Predsednik
Frank-Valter Štajnmajer

Kancelar
Angela Merkel

Članstvo u međunarodnim organizacijama:

Član
UNAMID Hibridna operacija Afričke unije / Ujedinjenih nacija u Darfuru
AG Australijska grupa
BASREC Energetska saradnja u regiji Baltičkog mora
BIS Banka za međunarodna poravnanja
BIPM Međunarodni biro za mere
CD Zajednica demokratija
CEMT Evropska konferencija ministara transporta
CEPT Evropska konferencija poštanskih i telokomunikacionih administracija
CE Savet Evrope
CBSS Veće Baltičkh država
DC Dunavska komisija
EMU Ekonomska i monetarna unija
ECAC Evropska konferencija za civilno vazduhoplovstvo
ECMWF Evropski centar za srednjoročnu prognozu vremena
EAPC Evroatlantsko partnersko veće
EBRD Evropska banka za obnovu i razvoj
ECLAC Ekonomska komisija Ujedinjenih Nacija za Latinsku Ameriku i Karibe
EIB Evropska investiciona banka
CERN Evropska organizacija za nuklearna istraživanja
ESA Evropska svemirska agencija
EU Evropska unija
EUMETSTAT Evropska organizacija za eksploataciju meteoroloških satelita
EURATOM Evropska agencija za atomsku energiju
EURAMET Evropsko udruženje nacionalnih metroloških instituta
EUROCONTROL Evropska organizacija za bezbednost vazdušne plovidbe
EUROFIMA Evropska kompanija za finansiranje železničke infrastrukture
EUTELSAT Evropska organizacija za telekomunikacione satelite
FATF Radna grupa za finansijske akcije
FAO Organizacija za hranu i poljoprivredu
G - 10 Grupa 10
G - 20 Grupa 20
G - 5 Grupa 5
G - 7 Grupa 7
G - 8 Grupa 8
IADB Interamerička banka za razvoj
Međunarodna energetska povelja
IPU Interparlamentarna unija
IAEA Međunarodna agencija za atomsku energiju
IBRD Međunarodna banka za obnovu i razvoj
ICC Međunarodna privredna komora
ICAO Međunarodna organizacija civilnog vazduhoplovstva
ICJ Međunarodni sud pravde
ICPDR Međunarodna komisija za zaštitu Dunava
ICSG Međunarodna studijska grupa za bakar
ICCt Međunarodni krivični sud
INTERPOL Međunarodna organizacija kriminalističke policije
IDA Međunarodna asocijacija za razvoj
IEA Međunarodna agencija za energiju
IEC Međunarodna elektrotehnička komisija
IFRCS Međunarodna federacija društava Crvenog krsta i Crvenog polumeseca
IFC Međunarodna finansijska korporacija
IFAD Međunarodni fond za razvoj poljoprivrede
IHO Međunarodna hidrografska organizacija
ILZSG Međunarodna studijska grupa za olovo i cink
ILO Međunarodna organizacija rada
IMO Međunarodna pomorska organizacija
IMSO Međunarodna organizacija za mobilni satelit
IMF Međunarodni monetarni fond
IOC Međunarodni olimpijski komitet
IOM Međunarodna organizacija za migracije
IRENA Medjunarodna agencija za obnovljivu energiju
ISO Međunarodna organizacija za standardizaciju
ISO-SUGAR Međunarodna organizacija za šećer
ICRM Međunarodni pokret Crvenog krsta i Crvenog polumeseca
ITSO Međunarodna organizacija za satelitske telekomunikacije
ITU Međunarodna unija za telekomunikacije
ITUC Međunarodna konfederacija sindikata
MIGA Multilateralna agencija za garancije investicija
NATO Organizacija Severnoatlantskog ugovora
NEA Agencija za nuklearnu energiju
NSG Nuklearna grupa dobavljača
OECD Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj
OSCE Organizacija za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS)
OPCW Organizacija za zabranu hemijskog oružja
OIV Međunarodna organizacija za vino i vinovu lozu
OIE Svetska organizacija za zdravlje životinja
OIML Međunarodna organizacija za zakonsku metrologiju
OTIF Međunarodna organizacija za železnički transport
Pariski klub
PCA Stalni arbitražni sud
Šengenski sporazum
UN Ujedinjene nacije
UNICEF Dečji fond Ujedinjenih nacija
UNCTAD Konferencija Ujedinjenih nacija za trgovinu i razvoj
UNECE Ekonomska Komisija Ujedinjenih nacija za Evropu
UNESCO Organizacija Ujedinjenih nacija za obrazovanje, nauku i kulturu
UNEP Program Ujedinjenih nacija za životnu sredinu
UNGA Generalna skupština Ujedinjenih nacija
UNHCR Visoki komesar Ujedinjenih nacija za izbeglice
UNIDO Organizacija Ujedinjenih nacija za industrijski razvoj
UNITAR Institut za obuku i istraživanje Ujedinjenih nacija
UNMIK Misija privremene uprave Ujedinjenih nacija na Kosovu
UNIFIL Privremene snage Ujedinjenih nacija u Libanu
MINURSO Misija Ujedinjenih nacija za referendum u Zapadnoj Sahari
UNMISS Misija Ujedinjenih nacija u Republici Južni Sudan
MINUSMA Multidimenzionalna integrisana misija Ujedinjenih nacija za stabilizaciju u Maliju
UNRWA Agencija Ujedinjenih nacija za pomoć i rad Palestinskih izbeglica na Bliskom istoku
UPU Univerzalna poštanska unija
WP 
WCO Svetska carinska organizacija
WFP Svetski program za hranu
WHO Svetska zdravstvena organizacija
WIPO Svetska organizacija za intelektualnu svojinu
WMO Svetska meteorološka organizacija
UNWTO Svetska turistička organizacija
WTO Svetska trgovinska organizacija
ZC Zinger komitet

Neregionalni član
AfDB Afrička Razvojna Banka Grupa
ADB Azijska razvojna banka
AIIB Azijska investiciona banka za infrastrukturu
CDB Karibska banka za razvoj

Nestalni član
UNSC Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija

Posmatrač
Arktički savet
BSEC Organizacija Crnomorske ekonomske saradnje
SICA Centralno-američki integracioni sistem
SELEC Konvencija Centra za sprovođenje zakona u jugoistočnoj Evropi
Pacifička alijansa

Stalni učesnik


Partner
IGAD Međuvladina uprava za razvoj
PIF Forum pacifičkih ostrva

Saradnik
EITI Inicijativa za transparentnost ekstraktivne industrije

Vizni režim
Viza nije potrebna za boravak do devedeset dana u periodu od šest meseci*. Za nosioca putnog lista u tranzitu neophodna je viza osim ukoliko se tranzit obavlja preko aerodroma koji poseduju međunarodni tranzitni prostor koji se neće napuštati (Frankfurt, Minhen, Hamburg). *bezvizni režim se ne odnosi na nosioce pasoša Republike Srbije koje je izdalo MUP RS - Koordinaciona uprava.

Bezbednosna situacija
Nakon terorističkih napada u 2016. i 2017. godini, Nemačka se našla među zemljama sa povišenim nivoom bezbednosnih rizika od mogućih terorističkog napada. Nemačke vlasti svakodnevno primenjuju mere bezbednosti, a posebno ih pojačavaju prilikom organizovanja većih skupova, a primetno je i veće prisustvo policije tokom božićnih i novogodišnjih proslava. Preporučujemo pojačanu pažnju i mere opreza kao što je izbegavanje velikih skupova, koncerata na otvorenom i sl. Stopa kriminala u SR Nemačkoj je veća u gradovima nego u sredinama u unutrašnjosti zemlje. Zbog opasnosti od provale, preporučljivo je da auto parkirate u garaži ili na čuvanom parkingu. U parkiranom autu se ne savetuje ostavljanje dokumenata, vrednih stvari ili prtljaga. U Nemačkoj je vrlo česta pojava krađa novčanika i dokumenata na ulici, u restoranima, prodavnicama i u prevozu. Preporučuje se izbegavanje kretanja noću po nepoznatim i udaljenim delovima velikih gradova, posebno po kvartovima u kojima je legalizovana ulična prostitucija.

Izvor:Ministarstvo spoljnih poslova Republike Srbije

Zdravstvena situacija
Pre putovanja u SRN preporučuje se uzimanje adekvatnog putničkog zdravstvenog osiguranja, pošto su cene zdravstvenih usluga izuzetno visoke. Zdravstvena zaštita u SRN je na visokom nivou. Medicinski objekti su opremljeni vrhunskom tehnologijom. Pacijentu se pruža adekvatna medicinska usluga. Posebni zdravstveni rizici u SRN ne postoje. Prilikom ulaska u SRN nije potrebna posebna vakcinacija. U južnim delovima Nemačke za vreme letnjih meseci ukoliko provodite dosta vremena u prirodi preporučuje se prethodno vakcinisanje protiv ujeda krpelja zbog opasnosti od menigoencefalitisa. U Nemačkoj je voda iz gradskog vodovoda kvalitetna i preporučuje se za piće.

Izvor:Ministarstvo spoljnih poslova Republike Srbije

Opšta situacija
U SRN postoji obaveza nošenja identifikacionog dokumenta (pasoš ili lična karta) koji nemački nadležni organ može da traži na uvid.

Izvor:Ministarstvo spoljnih poslova Republike Srbije

Vozačka dozvola
Radi upravljanja motornim vozilom u SR Nemačkoj je pored nacionalne vozačke dozvole, neophodno posedovati međunarodnu vozačku dozvolu, odnosno zvanični prevod iste sačinjen kod ovlašćenog organa R.Srbije ili AMSS. Državljani R. Srbije koji imaju regulisan boravak u Nemačkoj u trajanju od najmanje 185 dana, mogu da izvrše zamenu srpske vozačke dozvole za nemačku vozačku dozvolu, bez obaveze polaganja vozačkog ispita, za sve kategorije upravljanja vozilom.
Rezultati pretrage za kriterijum: država=Nemačka

Ambasada Republike Srbije
Ambasador: Dušan Crnogorčević
Adresa: Taubert Strasse 18, D-14193 Berlin, Nemačka
Broj telefona: +49 (30) 8957-700, +49 (30) 8957-702
Broj faksa: +49 (30) 8252-206

Konzulat Republike Srbije
Lokacija konzulata: Diseldorf # Minhen # Frankfurt # Hamburg # Štutgart
Konzul: Branislava Perin Jarić # Snežana Miljanić # Branko Radovanović # Nataša Rašević # Božidar Vučurović
Adresa: Klosterstrasse 79, D-40211 Diseldorf # Bohmerwaldplatz 2, D-81679 Minhen # Thueringer Strasse 3, D-60316 Frankfurt # Harvestehuder Weg 101, D-20149 Hamburg # 5. Taubenstrasse 4, D-70199 Štutgart
Broj telefona: +49 (211) 2395-500 # +49 (89) 9824-7521, +49 (89) 9824-750, +49 (89) 9824-7572 # +49 (69) 9043-6760 # +49 (40) 4162-260, +49 (40) 4162-2612 # +49 (711) 6017-060
Broj faksa: +49 (211) 6798-636 # +49 (89) 981-319 # +49 (69) 433-149 # +49 (40) 4104-747 # +49 (711) 6494-048

Ambasada države Nemačka u Srbiji
Adresa: Neznanog junaka 1A Konzularno odeljenje: Kneza Miloša 75
Broj telefona: +381 (11) 3064-300, Konzularno odeljenje: +381 (11) 3064-400
Broj faksa: +381 (11) 3064-303, Konzularno odeljenje: +381 (11) 3064-402
Radno vreme: ponedeljak - četvrtak: 07:30 – 16:30, petak: 07:30 - 14:00
Ambasador: Mr. Thomas SCHIEB


Kažu o sebi:

Nemačka je prva zemlja na svetu koja je uvela letnje računanje vremena 1916. godine, kako bi uštedela energiju tokom Prvog svetskog rata.
Berlin ima više mostova nego Venecija - Berlin se ponosi sa 960 mostova i 59,8 kvadratnih kilometara vode koja se sastoji od jezera i oko 180 kilometara plovnih vodotokova.
Bekstvo iz zatvora nije kažnjivo zakonom u Nemačkoj - nemački zakon smatra da je to osnovni ljudski instinkt da bude slobodan i stoga, zatvorenici imaju pravo da pobegnu iz zatvora.
Nemačka ima besplatno visoko obrazovanje čak i za strance - školarine za osnovne studije na javnim univerzitetima su ukinute 2014. godine zbog mišljenja političara da je plaćanje za visoko obrazovanje "socijalno nepravedno".
Fanta je nastala u Nemačkoj kao rezultat Drugog svetskog rata - zbog trgovinskog embarga koji je sprečavao uvoz Coca-Cola sirupa u Nemačku, šef Coca-Cole u toj zemlji je odlučio da stvori domaći proizvod za tržište koristeći dostupne “ostatke” proizvoda kao što su surutka i jabučna komina.
Nemačka ima bogatu i složenu istoriju koja seže do drevnih vremena. Neki od najvažnijih događaja u njenom razvoju su:
Ujedinjenje Nemačke pod Otonom I, koji je postao prvi Sveti rimski car 962. godine.
Reformacija Martina Lutera, koja je započela 1517. godine i dovela do verskog raskola između protestanata i katolika.
Tridesetogodišnji rat, građanski rat od 1618. do 1648. godine koji je doneo ogromno uništenje Svetom rimskom carstvu.
Napoleonova okupacija i raspuštanje Svetog rimskog carstva 1806. godine, nakon čega je uspostavljena Rajnska konfederacija kao nemačka marionetska država.
Revolucije 1848–1849. godine koje su propale, ali su podstakle industrijsku revoluciju i modernizaciju nemačke ekonomije.
Ujedinjenje Nemačke pod Pruskom dominacijom 1871. godine, kada je proglašeno Nemačko carstvo.
Prvi svetski rat, u kome je Nemačka predvodila Centralne sile, ali je poražena, delimično okupirana, prisiljena da plati ratne reparacije i lišena svojih kolonija i značajnog teritorija duž svojih granica.
Vajmarska republika, demokratski režim koji je uspostavljen nakon Prvog svetskog rata, ali je bio nestabilan i suočen sa ekonomskom krizom, socijalnim nemirima i usponom nacizma.
Nacistička Nemačka, totalitarna diktatura koju je predvodio Adolf Hitler od 1933. do 1945. godine, koja je započela Drugi svetski rat, sprovodila genocid nad Jevrejima i drugim manjinama i doživela konačni poraz i podelu na četiri okupacione zone.
Istočna i Zapadna Nemačka, dve države koje su nastale iz podeljenog Nemačkog carstva nakon Drugog svetskog rata, od kojih je prva bila komunistička i pod sovjetskim uticajem, a druga demokratska i pod zapadnim uticajem.
Ponovno ujedinjenje Nemačke 1990. godine, kada su se Istočna i Zapadna Nemačka mirno spojile u jednu federativnu republiku nakon pada Berlinskog zida i kraja Hladnog rata.
Savremena Nemačka, liberalna demokratija koja je postala sve više integrisana i centralna za ujedinjenu Evropu, sa vodećom ulogom u ekonomskoj, političkoj i kulturnoj saradnji.
Nemačka se nalazi u centralnoj Evropi i graniči se sa devet zemalja: Danskom na severu, Poljskom i Češkom na istoku, Švajcarskom (jedinom ne - EU susedom) i Austrijom na jugu, Francuskom i Luksemburgom na jugozapadu, i Belgijom i Holandijom na zapadu. Nemačka takođe deli pomorsku granicu sa Švedskom na severu i Ujedinjenim Kraljevstvom na severozapadu. Nemačka ima površinu od 357.021 km2 , što je čini sedmom najvećom zemljom u Evropi. Reljef se kreće od planina Alpa (najviša tačka: Zugspitze na 2.962 metra) na jugu do obala Severnog mora (Nordsee) na severozapadu i Baltičkog mora (Ostsee) na severoistoku. Između leže šumovita uzvišenja centralne Nemačke i nizak teren severne Nemačke (najniža tačka: Neuendorf-Sachsenbande na 3,54 metra ispod nivoa mora), kojim protiču neke od glavnih evropskih reka kao što su Rajna, Dunav i Elba.
Nemačka ima umerenu klimu u zapadnom delu i vlažnu kontinentalnu klimu u istočnom delu. Ima hladne zime u zapadnom delu i još hladnije zime u istočnom delu. Ima umerene padavine tokom cele godine i uglavnom je oblačno od novembra do februara. Leti su topli, još topliji na jugu.