Vizni režim
Viza nije potrebna za putovanje i boravak u Ukrajini do trideset dana u periodu od šezdeset dana.
Bezbednosna situacija
Bezbednosna situacija u Kijevu i gradovima u zapadnom delu Ukrajine je u načelu stabilna, uz povremeno održavanje sporadičnih protesta. Državljanima Srbije ne preporučuje se putovanje u pojedine istočne delove Ukrajine (region Donbas), koji je zahvaćen oružanim sukobima. Našim građanima koji se nalaze u navedenim područjima sugeriše se da, u cilju lične bezbednosti, maksimalno pojačaju mere opreza, usled veoma nestabilne bezbednosne situacije. Građanima Republike Srbije koji nameravaju da putuju ili privremeno borave ili rade u Ukrajini savetuje se da izbegavaju javne skupove, demonstracije i druga masovna okupljanja i manifestacije, da prate lokalna sredstva javnog informisanja.
Izvor:Ministarstvo spoljnih poslova Republike Srbije
Zdravstvena situacija
Obavezna je polisa zdravstvenog osiguranja putnika. Dokaz o vakcinisanju nije potreban.
Izvor:Ministarstvo spoljnih poslova Republike Srbije
Vozačka dozvola
Vozačka dozvola Republike Srbije na novom obrascu može se koristiti za upravljanje motornim vozilom. U slučaju odobrenja privremenog boravka u Ukrajini, neophodno je posedovanje međunarodne vozačke dozvole.
Ambasada Republike Srbije
Ambasador: Rade Bulatović
Adresa: Voloska 4, 04070 Kijev, Ukrajina
Broj telefona: +380 (44) 4256-060, +380 (44) 4256-015
Broj faksa: +380 (44) 4256-047, +380 (44) 4175-510
Ambasada države Ukrajina u Srbiji
Adresa: Paje Adamova 4
Broj telefona: +381 (11) 3672-411, +381 (11) 3672-412, Konzularno odeljenje: +381 (11) 3065-839
Broj faksa: +381 (11) 3672-413
Radno vreme: ponedeljak - petak: 08:00 – 16:00, Konzularno odeljenje: ponedeljak - petak: 09:00 - 12:00
Ambasador: Mr. Oleksandr ALEKSANDROVYCH
Kažu o sebi:
Ukrajina je druga po veličini zemlja u Evropi nakon Rusije. Njena površina je 603.700 kvadratnih kilometara, a ima oko 40 miliona stanovnika. Ukrajina ima 4.558 km kopnene granice sa sedam susednih država: Belorusijom, Poljskom, Slovačkom, Mađarskom, Rumunijom, Moldavijom i Rusijom. Takođe ima 3.783 km morske obale uz Crno i Azovsko more.
Ukrajina je dom prve moderne demokratije, koja se nazivala Zaporoška republika. Osnovana je sredinom 17. veka nakon ustanka ukrajinskog hetmana Bogdana Hmeljnickog protiv Poljsko-Litvanske unije. Zaporoška republika je bila jedinstvena po tome što je imala izborni sistem, pisan ustav i toleranciju prema različitim religijama.
Ukrajina ima bogatu i raznovrsnu kulturnu baštinu, koja se ogleda u njenom jeziku, književnosti, muzici, umetnosti i narodnim običajima. Ukrajinski jezik je jedan od najstarijih slovenskih jezika, koji potiče od prajezika Kijevske Rusije iz 9. veka. Ukrajinska književnost ima dugu tradiciju epske poezije, lirike i satire, a neki od najpoznatijih pisaca su Taras Ševčenko, Ivan Franko i Lesja Ukrajinka. Ukrajinska muzika je takođe veoma raznolika, od narodnih pesama i igara do klasične i savremene kompozicije. Neki od najpoznatijih ukrajinskih kompozitora su Mikołaj Leontowycz, Sergej Prokofjev i Arsenij Avraamov.
Ukrajina je poznata po svojoj lepoti i raznolikosti prirode, koja obuhvata planine, ravnice, šume, stepe, reke i mora. Najviši vrh Ukrajine je Hoverla sa 2.061 metrom nadmorske visine, koji se nalazi u Karpatskim planinama na zapadu zemlje. Najduža reka je Dnjepar, koji teče od severa ka jugu i uliva se u Crno more. Najveće jezero je Sinevir u Karpatskoj Ukrajini, koje je nastalo pre 10.000 godina usled zemljotresa. Najpoznatiji prirodni spomenik je Lastavičje gnezdo na južnoj obali Krima, koji je izgrađen u stilu srednjovekovnog zamka na litici iznad mora.
Ukrajina ima bogatu i burnu istoriju, koja se proteže od najstarijih vremena do savremenog doba. Neki od najvažnijih događaja u ukrajinskoj istoriji su: stvaranje Kijevske Rusije u 9. veku kao prve slovenske države; mongolska invazija u 13. veku koja je razorila Kijevsku Rusiju; podela ukrajinskih zemalja između Poljske, Litvanije i Moskve u 14-16. veku; Zaporoški ustanak u 17. veku koji je doveo do stvaranja Zaporoške republike; rusko-turski ratovi u 18-19. veku koji su proširili rusku vlast nad većim delom Ukrajine; Prvi svetski rat i ukrajinska revolucija u 20. veku koji su doveli do kratkotrajne nezavisnosti Ukrajine; Drugi svetski rat i nemačka okupacija koja je prouzrokovala velike ljudske i materijalne gubitke; sovjetska vladavina i gladomor u 20. veku koji su potisnuli ukrajinski nacionalni identitet; raspad Sovjetskog Saveza i obnova nezavisnosti Ukrajine u 1991. godini; narandžasta revolucija u 2004. godini koja je dovela do promene vlasti; ruska aneksija Krima i rat na istoku Ukrajine u 2014. godini koji su izazvali međunarodnu krizu.