Planeta

Somalija

Lokalno vreme Mogadiš
Zvanični naziv:
Savezna Republika Somalija
Naziv na engleskom:
Somalia
Kontinent:
Afrika
Zvanični jezik:
Somalski
Arapski
Broj stanovnika:
15.893.222 (2020)
Religija:
Muslimani 99.8%
Ostali 0.2%
Površina:
637.657 km2
Najviša tačka:
2.416 m, Shimbiris
Najniža tačka:
0 m, Indijski okean
Dužina obale:
3.025 km
Dužina granice:
2.385 km
Države sa kojima se graniči:
1. Etiopija 1.640 km
2. Kenija 684 km
3. Džibuti 61 km

Valuta:
Somalijski Šiling (SOS)
Američki Dolar (USD)
Pozivni broj:
+(252)
Važni telefoni:
Policija: 888
Hitna pomoć: 999
Vatrogasci: 555
Internet domen:
.so
Državni praznik:
Dan nezavisnosti, 01. jul
Opis praznika:
Predstavlja dan sticanja nezavisnosti od Italije i ujedinjenje sa Somalilendom 1960. godine.

Glavni grad:
Mogadiš
Vremenska zona:
UTC/GMT +3:00
Geografska širina i dužina:
02.02N 45.25E
Vazdušna udaljenost glavnog grada od Beograda:
5 339 km
Međunarodni aerodrom:
Aden Adde International Airport
Broj stanovnika glavnog grada:
2.120.000 (2015)
Površina glavnog grada:
637 km2

Voltaža i frekvencija struje:
220V - 50Hz
Tip utičnice:
C

Zastava Somalije je usvojena 12. oktobra, 1954. Dizajnirao ju je Mohamed Avale Liban. Prvobitna namera je bila da zastavu koristi Britanski Somalilend, ali kada su se Italijanski Somalilend i Britanski Somalilend ujedinili u jednu državu, ova zastava je postala zastava ujedinjene države. Prema autoru zastave, gospodinu Libanu, namera je bila da zastava podseća na zastavu Ujedinjenih nacija. Ujedinjene nacije su pomogle Somaliji da stekne nezavisnost od Italije, i zastava je usvojena u čast UN. Pet krakova zvezde simboliše pet oblasti gde Somalci žive. Ovih pet oblasti su Britanski Somalilend, Italijanski Somalilend, Francuski Somalilend (Džibuti), Ogaden (Etiopija) i Distrikt Severne granice, koji kontroliše Kenija. Heraldički opis zastave, blazoln glasi: Azure, a mullet Argent.
Državno uređenje:
Republika

Predsednik
Mohamed Abdulahi Mohamed

Predsednik Vlade
Hasan Ali Kare

Članstvo u međunarodnim organizacijama:

Član
AU Afrička Unija
ACP Group Afrička, Karipska i Pacifička grupa Zemalja
COMESA Zajedničko tržište za istočnu i južnu Afriku
FAO Organizacija za hranu i poljoprivredu
G - 77 Grupa 77
IGAD Međuvladina uprava za razvoj
IPU Interparlamentarna unija
IBRD Međunarodna banka za obnovu i razvoj
ICAO Međunarodna organizacija civilnog vazduhoplovstva
ICJ Međunarodni sud pravde
INTERPOL Međunarodna organizacija kriminalističke policije
IDA Međunarodna asocijacija za razvoj
IFRCS Međunarodna federacija društava Crvenog krsta i Crvenog polumeseca
IFC Međunarodna finansijska korporacija
IFAD Međunarodni fond za razvoj poljoprivrede
ILO Međunarodna organizacija rada
IMO Međunarodna pomorska organizacija
IMF Međunarodni monetarni fond
IOC Međunarodni olimpijski komitet
IOM Međunarodna organizacija za migracije
IRENA Medjunarodna agencija za obnovljivu energiju
ICRM Međunarodni pokret Crvenog krsta i Crvenog polumeseca
ITSO Međunarodna organizacija za satelitske telekomunikacije
ITU Međunarodna unija za telekomunikacije
ITUC Međunarodna konfederacija sindikata
IDB Islamska banka za razvoj
LAS Liga arapskih država
NAM Pokret nesvrstanih
OPCW Organizacija za zabranu hemijskog oružja
OIE Svetska organizacija za zdravlje životinja
OIC Organizacija islamske saradnje
UN Ujedinjene nacije
UNCTAD Konferencija Ujedinjenih nacija za trgovinu i razvoj
UNDP Program Ujedinjenih nacija za razvoj
UNESCO Organizacija Ujedinjenih nacija za obrazovanje, nauku i kulturu
UNEP Program Ujedinjenih nacija za životnu sredinu
UNGA Generalna skupština Ujedinjenih nacija
UNHCR Visoki komesar Ujedinjenih nacija za izbeglice
UNIDO Organizacija Ujedinjenih nacija za industrijski razvoj
UPU Univerzalna poštanska unija
WCO Svetska carinska organizacija
WFTU Svetska federacija sindikata
WFP Svetski program za hranu
WHO Svetska zdravstvena organizacija
WIPO Svetska organizacija za intelektualnu svojinu
WMO Svetska meteorološka organizacija
UNWTO Svetska turistička organizacija


Suspendovani član
AFESD Arapski fond za ekonomski i socijalni razvoj
AMF Arapski monetarni fond

Regionalni član
AfDB Afrička Razvojna Banka Grupa

Posmatrač
WTO Svetska trgovinska organizacija

Kandidat
CAEU Savet arapskog ekonomskog jedinstva

Vizni režim
Za putovanje u Somaliju je potrebna viza.

Bezbednosna situacija
Ne savetuje se putovanje u Somaliju, osim u slučaju preke potrebe, kada se preporučuje odsedanje u hotelima u okviru bezbednosne zone aerodroma. Bezbednosna situacija je već decenijama nestabilna i pogoršana kontinuiranim dejstvom terorističke organizacije Al Šabab.

Izvor:Ministarstvo spoljnih poslova Republike Srbije
Rezultati pretrage za kriterijum: država=Somalija


Ambasada Republike Srbije
Na nerezidencijalnoj osnovi Somaliju pokriva ambasada Republike Srbije u Keniji.
Ambasador: Dragan Županjevac
Adresa: Benin Drive no 1032, Runda, P. O. Box 30504, 00100 Najrobi, Kenija
Broj telefona: +254 (701) 708-447, +254 (718) 929-731

Ambasada države Somalija u Srbiji
Adresa: Ne postoji ambasada Somalije u Republici Srbiji.


Kažu o sebi:

Somalija ima najdužu obalu u kontinentalnoj Africi. Sa više od 3.000 km obale, Somalija se prostire duž Crvenog mora i Indijskog okeana. Obala je bogata koralnim grebenima, peščanim plažama i ribolovnim resursima.
Somalija je jedna od kulturno homogenijih zemalja u Africi. Oko 85% stanovništva čine etnički Somalijci, koji govore somalijski jezik i dele zajedničku religiju, islam. Somalijski jezik pripada afroazijskoj porodici jezika i ima svoje pismo, koje je uvedeno 1972. godine.
Somalija je bila važan centar trgovine sa starim svetom. Somalija je bila deo Punt, drevne regije Afrike poznate kao “zemlja aromatičnih smola i tamjana”. Pominjana je u staroegipatskim i grčkim spisima. Tokom srednjeg veka, nekoliko moćnih somalijskih država i lučkih gradova dominiralo je regionalnom trgovinom.
Somalija ima jednu od najviših stopa fertiliteta na svetu. Prosečna žena u Somaliji rađa oko šestoro dece tokom svog životnog veka. Ovo je rezultat kombinacije tradicionalnih vrednosti, nedostatka pristupa kontracepciji i visoke stope smrtnosti dece.
U Somaliji se nalaze preistorijske pećinske slike koje datiraju iz 5.000 godina pre nove ere. U kompleksu Laas Geel, blizu grada Hargeisa, otkrivene su stotine slika koje prikazuju ljude i životinje u različitim bojama. Ovo je jedno od najstarijih i najbolje očuvanih primera pećinskog slikarstva u Africi.
Somalija je nastala 1960. godine spajanjem italijanske kolonije i bivše britanske zaštite. Zajedno su formirali nezavisnu Somalsku Republiku pod civilnom vladom.
Nakon svrgavanja vojnog režima 1991. godine, Somalija se raspala u anarhiju i od tada se bori za oporavak. Različite međunarodne organizacije su pokušale da uspostave mir i stabilnost u zemlji, ali su se suočile sa otporom lokalnih frakcija.
U 1992. godini procenjeno je da je 350.000 Somalijaca umrlo od bolesti, gladi ili građanskog rata. Reagujući na vesti o gladi i ratu, američki predsednik Džordž Buš stariji naredio je hitne vazdušne mostove hrane i pomoći za Somaliju.
U 1993. godini, američki vojni rendžeri su ubijeni kada su somalijske milicije oborile dva američka helikoptera u Mogadišu. U nastalom sukobu, poznatom kao Bitka za Mogadišu, poginulo je stotine Somalijaca i 18 Amerikanaca.
U 1991. godini, Somaliland je proglasio jednostranu nezavisnost od Somalije. Iako nije zvanično priznat, Somaliland je mnogo stabilniji i otvoreniji za strane posetioce.
Somalija se graniči sa Kenijom, Etiopijom i Džibutijem na zapadu. Na severu ima usku obalnu ravnicu, a na jugu i istoku planinske lance.
Somalija ima tropsku klimu, vrelu tokom cele godine, a takođe je uglavnom suva. Padavine su generalno oskudne, tipične za pustinjsku ili polupustinjsku klimu u velikim područjima, dok su najvlažnija područja zauzeta savanom.
Temperatura u Somaliji se kreće od 20°C do 40°C, u zavisnosti od godišnjeg doba i regiona. Najtopliji meseci su april i maj, a najhladniji su jul i avgust. Obala je nešto svežija od unutrašnjosti zbog uticaja mora.