Planeta

Filipini

Lokalno vreme Manila
Zvanični naziv:
Republika Filipini
Naziv na engleskom:
Philippines
Kontinent:
Azija
Zvanični jezik:
Filipinski
Engleski
Broj stanovnika:
109.581.078 (2020)
Religija:
Katolici 81.0%
Protestanti 10.7%
Muslimani 5.5%
Ostali 2.8%
Površina:
298.170 km2
Najviša tačka:
2.954 m, Mount Apo
Najniža tačka:
0 m, Filipinsko more
Dužina obale:
36.289 km
Dužina granice:
0 km

Valuta:
Filipinski Pezo (PHP)
Pozivni broj:
+(63)
Važni telefoni:
Policija: 911
Hitna pomoć: 911
Vatrogasci: 911
Internet domen:
.ph
Državni praznik:
Dan nezavisnosti, 12.jun
Opis praznika:
Dan nezavisnosti je godišnji nacionalni praznik na Filipinima, koji se obeležava 12. juna, u znak sećanja na nezavisnost Filipina od Španije.

Glavni grad:
Manila
Vremenska zona:
UTC/GMT +8:00
Geografska širina i dužina:
14.40N 121.03E
Vazdušna udaljenost glavnog grada od Beograda:
9 708 km
Međunarodni aerodrom:
Ninoy Aquino International Airport
Broj stanovnika glavnog grada:
1.780.148 (2015)
Površina glavnog grada:
38,55 km2

Voltaža i frekvencija struje:
220V - 60Hz
Tip utičnice:
A, B, C

Zastava Filipina je državna zastava usvojena 12. jula 1898. godine, s tim da su 1997. boje neznatno modifikovane. Zastava se sastoji od dve jednake horizontalne pruge, plave i crvene. Sa strane se nalazi beli trougao sa zlatnim suncem, okružen zlatnim zvezdama. U ratna vremena zastava se okreće tako da crvena stoji iznad plave. Crvena boja predstavlja hrabrost, junaštvo, viteštvo i odlučnost. Plava boja simbolizuje idealizam. Bela boja simbolizuje nevinost i blaženstvo. Sunce označava mir i osam provincija koje su ustale protiv kolonijalne vlasti. Tri zvezde označavaju glavna ostrva Filipina (Luzon, Visajas i Mindanao).
Državno uređenje:
Republika

Predsednik
Rodrigo Duterte

Predsednik Vlade
Rodrigo Duterte

Članstvo u međunarodnim organizacijama:

Član
ARF Regionalni forum ASEAN (Asocijacija nacija jugoistočne Azije)
APEC Azijsko-pacifička ekonomska saradnja
ASEAN Asocijacija nacija jugoistočne Azije
BIS Banka za međunarodna poravnanja
CP Kolombo plan
CD Zajednica demokratija
EAS Istočno Azijski Samit
FAO Organizacija za hranu i poljoprivredu
G - 24 Grupa 24
G - 77 Grupa 77
IPU Interparlamentarna unija
IAEA Međunarodna agencija za atomsku energiju
IBRD Međunarodna banka za obnovu i razvoj
ICC Međunarodna privredna komora
ICAO Međunarodna organizacija civilnog vazduhoplovstva
ICJ Međunarodni sud pravde
ICCt Međunarodni krivični sud
INTERPOL Međunarodna organizacija kriminalističke policije
IDA Međunarodna asocijacija za razvoj
IEC Međunarodna elektrotehnička komisija
IFRCS Međunarodna federacija društava Crvenog krsta i Crvenog polumeseca
IFC Međunarodna finansijska korporacija
IFAD Međunarodni fond za razvoj poljoprivrede
IHO Međunarodna hidrografska organizacija
ILO Međunarodna organizacija rada
IMO Međunarodna pomorska organizacija
IMSO Međunarodna organizacija za mobilni satelit
IMF Međunarodni monetarni fond
IOC Međunarodni olimpijski komitet
IOM Međunarodna organizacija za migracije
IRENA Medjunarodna agencija za obnovljivu energiju
ISO Međunarodna organizacija za standardizaciju
ISO-SUGAR Međunarodna organizacija za šećer
ICRM Međunarodni pokret Crvenog krsta i Crvenog polumeseca
ITSO Međunarodna organizacija za satelitske telekomunikacije
ITU Međunarodna unija za telekomunikacije
ITUC Međunarodna konfederacija sindikata
MIGA Multilateralna agencija za garancije investicija
NAM Pokret nesvrstanih
OPCW Organizacija za zabranu hemijskog oružja
OIE Svetska organizacija za zdravlje životinja
PCA Stalni arbitražni sud
UN Ujedinjene nacije
UNCTAD Konferencija Ujedinjenih nacija za trgovinu i razvoj
UNESCO Organizacija Ujedinjenih nacija za obrazovanje, nauku i kulturu
UNEP Program Ujedinjenih nacija za životnu sredinu
UNGA Generalna skupština Ujedinjenih nacija
UNHCR Visoki komesar Ujedinjenih nacija za izbeglice
UNIDO Organizacija Ujedinjenih nacija za industrijski razvoj
UNMOGIP Grupa vojnih posmatrača Ujedinjenih nacija u Indiji i Pakistanu
MINURSO Misija Ujedinjenih nacija za referendum u Zapadnoj Sahari
UPU Univerzalna poštanska unija
WCL Svetska konfederacija rada
WCO Svetska carinska organizacija
WFTU Svetska federacija sindikata
WHO Svetska zdravstvena organizacija
WIPO Svetska organizacija za intelektualnu svojinu
WMO Svetska meteorološka organizacija
UNWTO Svetska turistička organizacija
WTO Svetska trgovinska organizacija


Regionalni član
ADB Azijska razvojna banka
AIIB Azijska investiciona banka za infrastrukturu

Pridruženi član
BIPM Međunarodni biro za mere
ICGEB Međunarodni centar za genetski inžinjering i biotehnologiju

Posmatrač
CICA Konferencija o merama interakcije i izgradnje poverenja u Aziji

Naučni kontakt
CERN Evropska organizacija za nuklearna istraživanja

Partner
PIF Forum pacifičkih ostrva

Kandidat
EITI Inicijativa za transparentnost ekstraktivne industrije

Saradnik
OIML Međunarodna organizacija za zakonsku metrologiju

Vizni režim
Potrebna je viza za putovanje. Za nosioca putnog lista u tranzitu neophodna je viza. Potrebna dokumenta: Obrazac za vizu http://philippineconsulate.rs/wp-content/uploads/2019/08/Visa_application_form-Budapest.pdf Slika formata 4,5 x 3,5 u boji Pasoš koja važi minimalno šest meseci nakon datuma odlaska sa Filipina Kopija rezervacije leta i hotela kao i garantno pismo osobe kod koje ćete boraviti Potvrda o finansijskoj sposobnosti (potvrda o zaposlenju i bankovna potvrda) Taksa se uplaćuje u dolarima. Za turističku vizu je taksa 40$. Turistička viza se dobija za 3 do 5 dana.

Bezbednosna situacija
Predsednik Filipina objavio je, 23. maja 2017. godine, vanredno stanje na ostrvu Mindanao i okružujućem Sulu moru. Na ovim prostorima, prisutne su pojačane vojne aktivnosti i sukobi, koji uključuju i avijaciju. Usled povremenih okršaja između filipinske vojske i pobunjenika, kao i zbog čestih otmica stranaca i terorističkih aktivnosti, potrebno je izbegavati putovanje na ostrvo Mindanao i Sulu more. Zbog visoke stope kriminaliteta potrebno je izbegavati pojedine delove Manile i treba se pridržavati preporuka lokalnih organa o bezbednim delovima grada za turiste.

Izvor:Ministarstvo spoljnih poslova Republike Srbije

Vozačka dozvola
Priznaju vozačke dozvole Republike Srbije na novom obrascu, bez međunarodne vozačke dozvole, do devedeset dana od dana dolaska. Posle tog roka, u obavezi su da sa engleskim prevodom dozvole, koji će overiti Ambasada Republike Srbije, podnesu zahtev za izdavanje filipinske dozvole sa rokom važenja od dana podnošenja zahteva do roka do koga važi srpska dozvola.
Rezultati pretrage za kriterijum: država=Filipini

Ambasada Republike Srbije
Na nerezidencijalnoj osnovi Filipini pokriva ambasada Republike Srbije u Indoneziji.
Ambasador: Slobodan Marinković
Adresa: Jl. HOS Cokroaminoto 109, Menteng, 10310 Džakarta Pusat, Indonezija
Broj telefona: +62 (21) 3143-560, +62 (21) 3143-720
Broj faksa: +62 (21) 3143-613

Ambasada države Filipini u Srbiji
Adresa: Ne postoji ambasada Filipina u Republici Srbiji.


Kažu o sebi:

Filipini su ostrvska zemlja u jugoistočnoj Aziji, koja se sastoji od više od 7.000 ostrva i ostrvaca. Zvanično se zove Republika Filipini, a glavni grad je Manila. Zemlja ima tropsku klimu, sa visokom temperaturom, vlažnošću i obilnom kišom. Ima dve sezone, suvu i kišnu, koje zavise od količine padavina. Zemlja ima pet tipova klime: tropsku kišnu šumu, tropski monsun, tropsku savanu, vlažnu suptropsku i okeansku (obe su u višim nadmorskim visinama). Neki delovi zemlje (obično istočna obala, koja gleda na Filipinsko more), imaju ekvatorijalnu klimu, tj. kišnu tokom cele godine.
Filipini su dobili ime po kralju Filipu II od Španije, koji je vladao tokom španske kolonizacije ostrva u 16. veku. Zbog toga što je bila pod španskom vlašću 333 godine i pod američkim tutorstvom još 48 godina, Filipini imaju mnoge kulturne sličnosti sa Zapadom. To je, na primer, druga najmnogoljudnija azijska zemlja (posle Indije) sa engleskim kao zvaničnim jezikom i jedna od samo dve pretežno rimokatoličke zemlje u Aziji (druga je Istočni Timor). Uprkos istaknutosti takvih anglo-evropskih kulturnih karakteristika, stanovnici Filipina su azijski po svesti i težnjama.
Filipini dele pomorske granice sa Kinom (na zapadu), Japanom (na severoistoku), Palauom (na istoku i jugoistoku), Indonezijom (na jugu), Malezijom (na jugozapadu), Vijetnamom (na zapadu) i Tajvanom (na severozapadu). Ove granice su često komplikovane zbog spora oko Južnog kineskog mora i nedostatka sporazuma o razgraničenju sa Palauom.
Zastava Filipina ima dva horizontalna polja: plavo i crveno, sa belim trouglom na levoj strani, koji sadrži tri zvezde i sunce. Himna Filipina se zove Lupang Hinirang, što znači Odabrana Zemlja. Grb Filipina ima osmokutni štit, koji predstavlja osam provincija koje su se pobunile protiv španske vlasti 1896. godine.
Filipini su jedina zemlja na svetu koja ima više od 170 jezika i dijalekata. Dva službena jezika su filipinski i engleski, ali postoje i drugi priznati regionalni jezici, kao što su ilokano, cebuano, bikolano, hiligajnon, varaj-varaj i kapampangan. Većina Filipinaca je dvojezična ili višejezična i može se sporazumevati sa ljudima iz različitih delova zemlje.
Filipini su jedina zemlja na svetu koja ima najmanju i najveću vrstu sisara. Najmanji sisar na Filipinima je filipinski kukuruzni slepi miš, koji je takođe najmanji slepi miš na svetu. Ovaj slepi miš teži samo 1,5 do 2 grama i ima raspon krila od 13 do 15 centimetara. Najveći sisar na Filipinima je kit ubica, koji je također najveći zubati kit na svetu. Ovaj kit može porasti do 9 metara i težiti do 6 tona.
Filipini su jedina zemlja na svetu koja ima najduži božićni period. Na Filipinima, božićne proslave počinju već u septembru i traju do januara. Tokom ovog perioda, ljudi ukrašavaju svoje domove i ulice sa raznim božićnim ukrasima, kao što su parol (zvezdani lampioni), belen (jaslice) i krans (venac). Takođe se održavaju razne božićne aktivnosti, kao što su simbang gabi (devetodnevna misa), noće buena (božićna večera) i aguinaldo (davanje novca ili poklona).