Planeta

Danska

Lokalno vreme Kopenhagen
Zvanični naziv:
Kraljevina Danska
Naziv na engleskom:
Denmark
Kontinent:
Evropa
Zvanični jezik:
Danski
Broj stanovnika:
5.792.202 (2020)
Religija:
Protestanti 82.3%
Muslimani 4.1%
Ostali 1.8%
Neopredeljeni 11.8%
Površina:
43.075 km2
Najviša tačka:
171 m, Mollehoj/Ejer Bavnehoj
Najniža tačka:
-7 m, Lammefjord
Dužina obale:
7.314 km
Dužina granice:
140 km
Države sa kojima se graniči:
1. Nemačka 140 km

Valuta:
Danska Kruna (DKK)
Pozivni broj:
+(45)
Važni telefoni:
Policija: 112
Hitna pomoć: 112
Vatrogasci: 112
Internet domen:
.dk
Državni praznik:
Dan nezavisnosti, 05. jun
Opis praznika:
Lokalno poznat kao Dan ustava, Dan nezavisnosti je državni praznik u Danskoj i obeležava se 5. juna. Nazvan je Danom ustava, jer se obeležava godišnjica potpisivanja ustavnog okruga 1849. godine, čime je Danska postala ustavna monarhija, i izmenjeni ustav iz 1953. godine, koji je potpisan istog dana.

Glavni grad:
Kopenhagen
Vremenska zona:
UTC/GMT +1:00
Geografska širina i dužina:
55.41N 12.34E
Vazdušna udaljenost glavnog grada od Beograda:
1 318 km
Međunarodni aerodrom:
Kobenhavns Lufthavn
Broj stanovnika glavnog grada:
580.184
Površina glavnog grada:
88,25 km2

Voltaža i frekvencija struje:
230V - 50Hz
Tip utičnice:
C, E, F, K

Zastava Danske je zastava sa crvenom osnovom na kojoj se nalazi beli skandinavski krst čiji se krakovi prostiru do krajeva zastave, vertikalni deo krsta je pomeren ka jarbolu. Ovakav krst je kasnije usvojen od drugih skandinavskih zemalja- Švetske, Norveške, Finske i Islanda. Danska zastava je bila i zvanična zastava Norveške, tokom dansko-norveške unije i kasnije do 1821. godine. Danska kraljevska jahta nazvana je prema zastavi- Dannebrog. Danska zastava je najstarija državna zastava još u upotrebi, čije najranije nesporno pominjanje iz 14. veka, a legenda vezuje njen nastanak za 1219. godinu i bitku kod Lindanisa/Valdemara kada je navodno pala sa neba i donela Dancima pobedu.
Državno uređenje:
Parlamentarna monarhija

Kraljica
Margareta Druga Danska

Predsednik Vlade
Mete Frederiksen

Članstvo u međunarodnim organizacijama:

Član
Arktički savet
AG Australijska grupa
BASREC Energetska saradnja u regiji Baltičkog mora
BIS Banka za međunarodna poravnanja
BIPM Međunarodni biro za mere
CD Zajednica demokratija
CEMT Evropska konferencija ministara transporta
CEPT Evropska konferencija poštanskih i telokomunikacionih administracija
CE Savet Evrope
CBSS Veće Baltičkh država
EMU Ekonomska i monetarna unija
ECAC Evropska konferencija za civilno vazduhoplovstvo
ECMWF Evropski centar za srednjoročnu prognozu vremena
EAPC Evroatlantsko partnersko veće
EBRD Evropska banka za obnovu i razvoj
EIB Evropska investiciona banka
CERN Evropska organizacija za nuklearna istraživanja
ESA Evropska svemirska agencija
EU Evropska unija
EUMETSTAT Evropska organizacija za eksploataciju meteoroloških satelita
EURATOM Evropska agencija za atomsku energiju
EUROCONTROL Evropska organizacija za bezbednost vazdušne plovidbe
EUROFIMA Evropska kompanija za finansiranje železničke infrastrukture
EUTELSAT Evropska organizacija za telekomunikacione satelite
FATF Radna grupa za finansijske akcije
FAO Organizacija za hranu i poljoprivredu
G - 9 
IADB Interamerička banka za razvoj
Međunarodna energetska povelja
IPU Interparlamentarna unija
IAEA Međunarodna agencija za atomsku energiju
IBRD Međunarodna banka za obnovu i razvoj
ICC Međunarodna privredna komora
ICAO Međunarodna organizacija civilnog vazduhoplovstva
ICJ Međunarodni sud pravde
ICCt Međunarodni krivični sud
INTERPOL Međunarodna organizacija kriminalističke policije
IDA Međunarodna asocijacija za razvoj
IEA Međunarodna agencija za energiju
IEC Međunarodna elektrotehnička komisija
IFRCS Međunarodna federacija društava Crvenog krsta i Crvenog polumeseca
IFC Međunarodna finansijska korporacija
IFAD Međunarodni fond za razvoj poljoprivrede
IHO Međunarodna hidrografska organizacija
ILO Međunarodna organizacija rada
IMO Međunarodna pomorska organizacija
IMSO Međunarodna organizacija za mobilni satelit
IMF Međunarodni monetarni fond
IOC Međunarodni olimpijski komitet
IOM Međunarodna organizacija za migracije
IRENA Medjunarodna agencija za obnovljivu energiju
ISO Međunarodna organizacija za standardizaciju
ISO-SUGAR Međunarodna organizacija za šećer
ICRM Međunarodni pokret Crvenog krsta i Crvenog polumeseca
ITSO Međunarodna organizacija za satelitske telekomunikacije
ITU Međunarodna unija za telekomunikacije
ITUC Međunarodna konfederacija sindikata
MIGA Multilateralna agencija za garancije investicija
NC Nordijski savet
NIB Nordijska investiciona banka
NATO Organizacija Severnoatlantskog ugovora
NB( 
NEA Agencija za nuklearnu energiju
NSG Nuklearna grupa dobavljača
OECD Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj
OSCE Organizacija za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS)
OPCW Organizacija za zabranu hemijskog oružja
OIE Svetska organizacija za zdravlje životinja
OIML Međunarodna organizacija za zakonsku metrologiju
OTIF Međunarodna organizacija za železnički transport
Pariski klub
PCA Stalni arbitražni sud
Šengenski sporazum
UN Ujedinjene nacije
UNICEF Dečji fond Ujedinjenih nacija
UNCTAD Konferencija Ujedinjenih nacija za trgovinu i razvoj
UNDP Program Ujedinjenih nacija za razvoj
UNECE Ekonomska Komisija Ujedinjenih nacija za Evropu
UNESCO Organizacija Ujedinjenih nacija za obrazovanje, nauku i kulturu
UNEP Program Ujedinjenih nacija za životnu sredinu
UNGA Generalna skupština Ujedinjenih nacija
UNHCR Visoki komesar Ujedinjenih nacija za izbeglice
UNMISS Misija Ujedinjenih nacija u Republici Južni Sudan
MINUSMA Multidimenzionalna integrisana misija Ujedinjenih nacija za stabilizaciju u Maliju
UNFICYP Mirovne snage Ujedinjenih nacija na Kipru
UNFPA Populacioni fond Ujedinjenih nacija
UNRWA Agencija Ujedinjenih nacija za pomoć i rad Palestinskih izbeglica na Bliskom istoku
UNTSO Organizacija Ujedinjenih nacija za nadzor primirja
UPU Univerzalna poštanska unija
WCL Svetska konfederacija rada
WCO Svetska carinska organizacija
WFP Svetski program za hranu
WHO Svetska zdravstvena organizacija
WIPO Svetska organizacija za intelektualnu svojinu
WMO Svetska meteorološka organizacija
WTO Svetska trgovinska organizacija
ZC Zinger komitet


Neregionalni član
AfDB Afrička Razvojna Banka Grupa
ADB Azijska razvojna banka
AIIB Azijska investiciona banka za infrastrukturu

Posmatrač
Pacifička alijansa

Partner
IGAD Međuvladina uprava za razvoj

Saradnik
EITI Inicijativa za transparentnost ekstraktivne industrije

Vizni režim
Viza nije potrebna za boravak do devedeset dana u periodu od šest meseci*. Za nosioca putnog lista u tranzitu neophodna je viza osim ukoliko nosilac PL ima boravišnu dozvolu neke od država članica „Šengenske liste". *bezvizni režim se ne odnosi na nosioce pasoša Republike Srbije koje je izdalo MUP RS - Koordinaciona uprava

Bezbednosna situacija
Kraljevina Danska ima potpuno stabilnu bezbednosnu situaciju. Sistem bezbednosti je izgrađen na modernim osnovama, a policija je izuzetno organizovana i ima na raspolaganju najsavremeniju opremu. Naši građani koji ovde žive i rade, osećaju se potpuno bezbedno.

Izvor:Ministarstvo spoljnih poslova Republike Srbije

Zdravstvena situacija
Za ulazak u Dansku nije potrebno priložiti dokaze o vakcinaciji, ali radi lične sigurnosti tokom boravka, poželjno je posedovati polisu zdravstvenog osiguranja.

Izvor:Ministarstvo spoljnih poslova Republike Srbije

Vozačka dozvola
Državljani Republike Srbije koji regulišu svoj boravak, mogu izvršiti direktnu zamenu srpske za dansku vozačku dozvolu, za kategoriju B, bez obaveze ponovnog polaganja vozačkog ispita.
Rezultati pretrage za kriterijum: država=Danska

Ambasada Republike Srbije
Ambasador: Jasmina Mitrović Marić
Adresa: Svanevænget 36, 21000 Copenhagen, Danska
Broj telefona: +45 (3) 9297-161, +45 (3) 9297-784
Broj faksa: +45 (3) 9297-919

Ambasada države Danska u Srbiji
Adresa: Neznanog junaka 9a
Broj telefona: +381 (11) 3679-500, +381 (11) 3679-503
Broj faksa: +381 (11) 4060-500
E-mail: begamb@um.dk
Radno vreme: ponedeljak - petak: 09:00 – 16:00
Ambasador: Mr. Anders Christian HOUGÅRD


Kažu o sebi:

Danska je nekoliko puta proglašena najzadovoljnijom zemljom na svetu i ostaje vrlo blizu vrha izveštaja UN o svetskoj sreći, trenutno je druga. Ako želite nekoliko saveta iznutra o tome kako možete dobiti malo više sreće u svom životu, trebalo bi da pogledate naš vodič o 12 načina kako možete biti srećni u Danskoj.
Danski jezik nema reč za “molim”. Ne mislite da smo Danci drski ako zaboravimo da kažemo molim kada tražimo uslugu, jednostavno nismo navikli da je koristimo u rečenici jer nema direktan prevod za “molim” na danskom.
Najstarija zastava na svetu koja se još uvek koristi od strane nezavisne nacije je danska zastava “Dannebrog”. Prvi put je priznata 1219. godine i ima 800 godina.
Imamo reč za taj ugodan osećaj zajedništva, hygge. Hygge je termin koji daleko osvetljava dansku dušu. U suštini, hygge je stvaranje ugodnih društvenih okupljanja i intimnih druženja sa porodicom i prijateljima. To je osećaj blagostanja i tople atmosfere. Možete takođe osetiti pojam hygge na ulicama Kopenhagena - bukvalno. Prošetajte nekim starim uskim, kaldrmisanim ulicama koje datiraju iz pre nekoliko stotina godina. Ove ulice vas pozivaju da napravite intimne šetnje pored šarenih kuća, malih kafića i vintage butika.
Dansko pecivo zapravo potiče iz Beča. Četrdesetih godina 19. veka neki austrijski pekari su se nastanili u Danskoj i predstavili omiljeno pecivo. Iz tog razloga dansko pecivo se zapravo zove “wienerbrød” ili “bečki hleb” u Danskoj. Danci su usavršili svakako zanat peciva.
U Danskoj nema planina! Danska je poznata širom sveta po svojoj biciklističkoj kulturi, a činjenica da je Danska prilično ravna svakako je prednost u ovom pogledu – Danci nikada ne moraju da voze biciklo uzbrdo! Imaju i više od 12.000 km biciklističkih staza i staza širom zemlje što čini vožnju bicikla u Danskoj sigurnim i poštovanim načinom putovanja. Čak toliko vole biciklizam da 75% nastavlja da vozi bicikl tokom cele zime i imamo Biciklističku ambasadu.
Danska je skandinavska zemlja koja se nalazi u severnoj Evropi i pripada Skandinaviji. Zemlja ima umerenu klimu, hladnu zimu i blago ili prijatno toplo leto. Iako se nalazi na visokim geografskim širinama, pod uticajem je okeanskih struja, pa nije tako hladna kao što bi se moglo misliti. Zapravo, preovlađuju oblaci, vlažnost, kiša i vetar.
Danska ima samo jednu kopnenu granicu sa Nemačkom, dužine 68 km. Grenland, autonomna zemlja Kraljevine Danske, takođe deli granicu sa Kanadom koja deli ostrvo Hans na pola, na kojoj je granica duga 1,28 km. Granica duž teritorijalnih voda (12 nmi (22 km; 14 mi) zona) sa Švedskom prati Øresund dužine oko 115 km. Ekskluzivna ekonomska zona (EEZ, 200 nmi (370 km; 230 mi) zona) Kraljevine Danske (Grenland, Danska (prava), Farska ostrva) graniči se sa onima Nemačke, Holandije, Poljske, Velike Britanije, Švedske, Norveške, Islanda i Kanade.
Danska se sastoji od velikog poluostrva i mnogih ostrva koja se nazivaju Danski arhipelag. Danski arhipelag sastoji se od preko 10.001 ostrva i to ne uključuje Grenland ili Farska ostrva. Samo sedamdeset ostrva je naseljeno u Danskoj. Neka od ovih ostrva su napuštena pre nekoliko godina iz ekonomskih razloga. Cimbrijsko poluostrvo čini deo Danske i severne Nemačke. Rt je relativno ravan sa tresetnim močvarama, ravnicama, brdima i otvorenim zemljištem na zapadu i planinskim terenom na istoku.
Danska ima oko 5.440 milja (8.750 km) duge obale i bez njihovih ostrva izvan obale njena, obala je duga oko 1.057 milja (1.700 km). Tačna veličina zemlje ne može se utvrditi jer okean neprestano dodaje i erodira materijale sa njihove obale, ali procenjuje se da zauzima površinu od oko 16.639 kvadratnih milja (43.094 kvadratnih kilometara). Kraljevina Danska postoji sa svojom sadašnjom teritorijom od 1920. godine, iako je poslednji teritorijalni spor sa Kanadom rešen tek 14. juna 2022. godine. Jedina kopnena granica Danske (prave) je ona sa Nemačkom, dužine 68 km. Grenland, autonomna zemlja Kraljevine Danske, takođe deli granicu sa Kanadom koja deli ostrvo Hans na pola u kojoj je granica duga 1.28 km.