Kažu o sebi:
Francuska je država u zapadnoj Evropi, sa nekoliko prekomorskih teritorija i ostrva. Kontinentalna Francuska (France métropolitaine) graniči sa Belgijom, Luksemburgom, Nemačkom, Švajcarskom, Italijom, Monakom, Andorom i Španijom. Ima izlaz na Atlantski okean, Sredozemno more, Lamanš i Biskajski zaliv.
Francuska ima četiri vrste klime: deo okeanske (atlantske), umereno kontinentalne, mediteranske i planinske klime. Okeanska klima je prisutna na severozapadu i zapadu zemlje, gde su zime blage, a leta umereno topla. Kontinentalna klima je karakteristična za istočnu Francusku, gde su zime hladne, a leta topla. Mediteranska klima vlada na jugoistoku, uz Sredozemno more, gde su zime blage i kišovite, a leta duga, topla i sušna. Planinska klima se javlja u visokim predelima Alpa, Pirineja i Jure, gde su zime duge i snežne, a leta sveža.
Francuska ima raznovrsan reljef, koji se sastoji od nizija i planina. Na severu se nalazi Pariski basen, koji je privredno i populacijsko središte zemlje. Na zapadu se nalazi Armorikanski masiv, stara gromadna planina koja obuhvata Bretanju. Na jugu se uzdižu Pirineji, koji odvajaju Francusku od Španije. Na jugoistoku se protežu Alpe, najviši planinski lanac u Evropi. Tu se nalazi i najviši vrh Francuske i zapadne Evrope - Mon Blan (4.808 m). U središnjem delu zemlje se nalazi Centralni masiv, valovita visoravan sa ugašenim vulkanima. Na istoku se nalaze Vogezi i Jura, stari gromadni planinski lanci koji graniče sa Švajcarskom.
Francuska je poznata po svojoj bogatoj kulturnoj i istorijskoj baštini, koja se ogleda u njenim gradovima, muzejima, umetnosti i arhitekturi. Glavni grad Pariz je jedan od najlepših i najposećenijih gradova na svetu, koji nudi brojne atrakcije kao što su Ajfelov toranj, Luvr, Versaj, Notr-Dam, Trijumfalna kapija i mnoge druge. Drugi važni gradovi su Marsej, Lion, Bordo, Strazbur, Nica i Tuluz. Francuska ima i mnoge prelepe dvorce koji svedoče o njenom kraljevskom nasleđu, kao što su Šenonso, Šambor, Fontenblo i Karkason.
Francuska je takođe poznata po svojoj gastronomiji, koja je jedna od najraznovrsnijih i najkvalitetnijih u svetu. Francuska kuhinja se zasniva na lokalnim proizvodima kao što su sir, vino, meso, povrće, voće i začini. Svaka regija ima svoje specijalitete, kao što su kiš loren, ratatuj, bujabes, kasule, kok o vin , krepe , kroasani i makaroni. Francuska je takođe dom čuvenih sireva kao što su bri, kamamber, rokfor i konte. Francuska je takođe vodeći proizvođač i izvoznik vina na svetu, sa poznatim regijama kao što su Bordo, Burgonja, Šampanj, Alzas i Provansa.
Francuska je najposećenija zemlja na svetu. Milioni turista dolaze svake godine kako bi uživali u njenim bogatstvima.
Francuska je dobila najveći broj Nobelovih nagrada za književnost u svetu.
Francuska proizvodi preko 400 vrsta sireva. U ovoj zemlji se svakodnevno objave po dve knjige o kulinarstvu.
Francuski je zvanični jezik više država uključujući: Švajcarsku, Kanadu, Obalu Slonovače, Luksemburg, Monako, Kongo i Niger. To je jedini jezik, osim engleskog, koji se uči u svakoj državi sveta.
Francuska je stvorila prvu univerzalnu deklaraciju o ljudskim pravima, davne 1789. godine. Njeni najznačajniji predstavnici su: fizičari Blez Paskal, Marija i Pjer Kiri, hemičar Antoan Lavoazje, biolog Luj Paster, matematičar Pjer Simon Laplas, filozof Rene Dekart i mnogi drugi.