Planeta

Madagaskar

Lokalno vreme Antananarivo Tananarive
Zvanični naziv:
Republika Madagaskar
Naziv na engleskom:
Madagascar
Kontinent:
Afrika
Zvanični jezik:
Francuski
Malagaški
Broj stanovnika:
27.691.018 (2020)
Religija:
Protestanti 45.7%
Katolici 38.0%
Lokalna religija 4.5%
Muslimani 3.0%
Ostali 1.8%
Neopredeljeni 7.0%
Površina:
587.040 km2
Najviša tačka:
2.876 m, Maromokotro
Najniža tačka:
0 m, Indijski okean
Dužina obale:
4.828 km
Dužina granice:
0 km

Valuta:
Arijari (MGA)
Pozivni broj:
+(261)
Važni telefoni:
Policija: 117
Hitna pomoć: 124
Vatrogasci: 118
Internet domen:
.mg
Državni praznik:
Dan nezavisnosti, 26. jun
Opis praznika:
Nezavisnost od Francuske 1960. godine.

Glavni grad:
Antananarivo Tananarive
Vremenska zona:
UTC/GMT +3:00
Geografska širina i dužina:
18.55S 47.31E
Vazdušna udaljenost glavnog grada od Beograda:
7 564 km
Međunarodni aerodrom:
Ivato International Airport
Broj stanovnika glavnog grada:
903.450 (2005)
Površina glavnog grada:
10.266,5 km2

Voltaža i frekvencija struje:
220V - 50Hz
Tip utičnice:
C, E

Zastava Madagaskara je usvojena 14. oktobra, 1958, dve godine pre sticanja nezavisnosti, dok se Madagaskar pripremao za referendum o svom statusu u Francuskoj zajednici. Boje zastave predstavljaju istoriju Madagaskara, težnju za nezavisnost i tradiconalnu klasu. Crvena i bela su bile boje kraljevstva Merina, koje je podleglo pod Francuzima 1896. One su se koristile u zastavi zadnjeg Merina monarha, kraljice Ranavalone III. One mogu da predstavljaju poreklo malagaškog naroda iz Jugoistočne Azije, a koriste se i u zastavi Indonezije. Zelena je bila boja Hova, istaknutih seljaka, koji su igrali važnu ulogu u antifrancuskoj agitaciji i u pokretu za nezavisnost.
Državno uređenje:
Republika

Predsednik
Andri Radžoelina

Predsednik Vlade
Kristijan Ntsaj

Članstvo u međunarodnim organizacijama:

Član
AU Afrička Unija
ACP Group Afrička, Karipska i Pacifička grupa Zemalja
BIPM Međunarodni biro za mere
COMESA Zajedničko tržište za istočnu i južnu Afriku
CD Zajednica demokratija
FAO Organizacija za hranu i poljoprivredu
G - 77 Grupa 77
InOC Komisija za Indijski okean
IPU Interparlamentarna unija
IAEA Međunarodna agencija za atomsku energiju
IBRD Međunarodna banka za obnovu i razvoj
ICAO Međunarodna organizacija civilnog vazduhoplovstva
ICCt Međunarodni krivični sud
INTERPOL Međunarodna organizacija kriminalističke policije
IDA Međunarodna asocijacija za razvoj
IFRCS Međunarodna federacija društava Crvenog krsta i Crvenog polumeseca
IFC Međunarodna finansijska korporacija
IFAD Međunarodni fond za razvoj poljoprivrede
ILO Međunarodna organizacija rada
IMO Međunarodna pomorska organizacija
IMF Međunarodni monetarni fond
IOC Međunarodni olimpijski komitet
IOM Međunarodna organizacija za migracije
ISO-SUGAR Međunarodna organizacija za šećer
OIF Međunarodna organizacija francuskog govornog područja(Međunarodna organizacija frankofonije)
ICRM Međunarodni pokret Crvenog krsta i Crvenog polumeseca
ITSO Međunarodna organizacija za satelitske telekomunikacije
ITU Međunarodna unija za telekomunikacije
ITUC Međunarodna konfederacija sindikata
MIGA Multilateralna agencija za garancije investicija
NAM Pokret nesvrstanih
OPCW Organizacija za zabranu hemijskog oružja
OIE Svetska organizacija za zdravlje životinja
PCA Stalni arbitražni sud
SADC Južnoafrička zajednica za razvoj
UN Ujedinjene nacije
UNCTAD Konferencija Ujedinjenih nacija za trgovinu i razvoj
UNESCO Organizacija Ujedinjenih nacija za obrazovanje, nauku i kulturu
UNGA Generalna skupština Ujedinjenih nacija
UNHCR Visoki komesar Ujedinjenih nacija za izbeglice
UNIDO Organizacija Ujedinjenih nacija za industrijski razvoj
UPU Univerzalna poštanska unija
WCL Svetska konfederacija rada
WCO Svetska carinska organizacija
WFTU Svetska federacija sindikata
WFP Svetski program za hranu
WHO Svetska zdravstvena organizacija
WIPO Svetska organizacija za intelektualnu svojinu
WMO Svetska meteorološka organizacija
UNWTO Svetska turistička organizacija
WTO Svetska trgovinska organizacija

Regionalni član
AfDB Afrička Razvojna Banka Grupa

Stalni član


Naučni kontakt
CERN Evropska organizacija za nuklearna istraživanja

Neregionalni potencijalni član
AIIB Azijska investiciona banka za infrastrukturu

Kandidat
EITI Inicijativa za transparentnost ekstraktivne industrije
IRENA Medjunarodna agencija za obnovljivu energiju

Saradnik
OIML Međunarodna organizacija za zakonsku metrologiju

Vizni režim
Za putovanje u Madagaskar je potrebna viza.  Za nosioca putnog lista u tranzitu neophodna je viza. Viza se dobija na aerodromu. Moguće je i elektronsko pribavljanje vize koje se obavlja preko ovog sajta https://www.evisamada.gov.mg/fr/

Bezbednosna situacija
Nivo kriminaliteta nalaže povećanu opreznost. Državljanima Srbije koji nameravaju da putuju na Madagaskar savetuje se praćenje informacija o bezbednosnoj situaciji.

Izvor:Ministarstvo spoljnih poslova Republike Srbije

Zdravstvena situacija
Zbog opasnosti od malarije savetuje se upotreba sredstava protiv komaraca i uzimanje antimalarika. Pre putovanja potrebno je proveriti aktuelnu zdravstvenu situaciju.

Izvor:Ministarstvo spoljnih poslova Republike Srbije

Opšta situacija
Elementarne nepogode, naročito poplave, moguće u kišnoj sezoni (jun-oktobar).

Izvor:Ministarstvo spoljnih poslova Republike Srbije
Rezultati pretrage za kriterijum: država=Madagaskar

Ambasada Republike Srbije
Na nerezidencijalnoj osnovi Madagaskar pokriva misija Republike Srbije pri Ujedinjenim Nacijama u Njujorku.
Ambasador: Milan Milanović
Adresa: 854, Fifth Avenue, N.Y. 10021, Njujork, Sjedinjene Američke Države
Broj telefona: +1 (212) 8798-700, +1 (212) 8798-701, +1 (212) 8798-702, +1 (212) 8798-703
Broj faksa: +1 (212) 8798-705

Ambasada države Madagaskar u Srbiji
Adresa: Ne postoji ambasada Madagaskara u Republici Srbiji.


Kažu o sebi:

Madagaskar je ostrvo u Indijskom okeanu pored istočne obale južne Afrike.
Madagaskar je dom za oko 90% svih biljnih i životinjskih vrsta na svetu koje se ne mogu naći nigde drugde. To je zbog toga što je Madagaskar bio izolovan od ostalih kontinenata milionima godina. Na primer, lemur je jedinstvena vrsta majmuna koja živi samo na Madagaskaru i smatra se svetom životinjom od strane lokalnog stanovništva.
Madagaskar je bio popularno mesto za okupljanje evropskih gusara u 18. i 19. veku. Neki od njih su navodno osnovali nezavisnu gusarsku koloniju zvanu Libertalija, gde su se borili protiv države i ropstva. Međutim, neki istoričari sumnjaju u postojanje Libertalije i smatraju da je to samo legenda.
Madagaskar je četvrto po veličini ostrvo i druga po veličini ostrvska država na svetu, sa površinom od 587.041 km².
Madagaskar je poznat po svojoj jedinstvenoj flori i fauni, od kojih je oko 90% endemično za ostrvo. Neki od najpoznatijih životinja su lemuri, kameleoni, gekoni i baobabi.
Madagaskar je naseljen pre oko 2000 godina od strane austronežanskih doseljenika iz jugoistočne Azije, koji su se kasnije mešali sa bantu, arapskim, indijskim i evropskim narodima. Danas većina stanovništva govori malgaški jezik, koji pripada austronežanskoj porodici jezika.
Madagaskar je bio francuska kolonija od 1896. do 1960. godine, kada je stekao nezavisnost posle nacionalističkog ustanka. Ostrvo je danas republika sa višestranačkim sistemom i demokratskim izborima. Glavni grad je Antananarivo, koji ima oko 1,1 milion stanovnika.
Madagaskar ima tropsku klimu na obalama, umerenu u unutrašnjosti i aridnu na jugu. Postoje dve godišnja doba: toplo i kišovito od novembra do aprila, i hladnije i suvo od maja do oktobra. Ostrvo je podložno ciklonima i poplavama, kao i sušama i požarima.
Istorija Madagaskara počinje od njegove rane izolacije od afričkog kontinenta pre oko 160 miliona godina, kada se odvojio od drevne superkontinentalne mase Gondvane. Prvi ljudski tragovi na ostrvu datiraju između 200. godine p.n.e. i 500. godine n.e., kada su stigli austronežanski moreplovci iz jugoistočne Azije. Oni su doneli sa sobom pirinčanu poljoprivredu, gvozdeno oruđe i domaće životinje, kao i svoj jezik i kulturu. Tokom narednih vekova, na ostrvo su pristizali i drugi narodi, kao što su bantu iz istočne Afrike, arapi i somalijci sa istočne obale Afrike, indijci iz južne Azije i evropljani iz zapadne Evrope. Ove različite grupe su se mešale sa lokalnim stanovništvom i formirale raznovrsne etničke zajednice, koje su se organizovale u kraljevstva, plemena i saveze.
Od 16. do 18. veka, Madagaskar je bio centar trgovine robljem u Indijskom okeanu, gde su lokalni vladari prodavali svoje zarobljenike evropskim i arapskim trgovcima u zamenu za vatreno oružje, alkohol, tkanine i druge dobra. Ostrvo je takođe bilo utočište za pirate koji su napadali trgovačke brodove i osnovali slobodnu republiku Libertatia na severoistoku ostrva.
U 19. veku, jedno od najmoćnijih kraljevstava na ostrvu bilo je Merina kraljevstvo u centralnom delu ostrva, koje je pod vladavinom kralja Andrianampoinimerine i njegovih naslednika uspelo da ujedini veći deo ostrva pod svojom kontrolom. Merina kraljevstvo je uspostavilo bliske veze sa Britanijom, koja je podržavala njegovu modernizaciju i hrišćansku evangelizaciju. Međutim, Francuska je takođe imala interesa na ostrvu i započela je seriju vojnih sukoba sa Merinom, koji su kulminirali francuskom aneksijom Madagaskara 1896. godine.
Pod francuskom kolonijalnom vlašću, Madagaskar je bio izložen eksploataciji, represiji i diskriminaciji. Mnogi Malgaši su se suprotstavljali francuskoj dominaciji i pokrenuli su nekoliko pobuna, od kojih je najveća bila Malgaški ustanak 1947-1948. godine, koji je brutalno ugušen od strane francuske vojske. Posle Drugog svetskog rata, Madagaskar je dobio ograničenu autonomiju kao prekomorska teritorija Francuske, a 1960. godine je stekao potpunu nezavisnost kao Madagaska Republika.
Od nezavisnosti do danas, Madagaskar je prošao kroz nekoliko političkih promena, uključujući vojne udare, ustavne reforme, socijalne nemire i demokratske tranzicije. Zemlja se suočava sa brojnim izazovima, kao što su siromaštvo, korupcija, nejednakost, nezaposlenost, zdravstveni problemi i degradacija životne sredine. Međutim, Madagaskar ima i veliki potencijal za razvoj zahvaljujući svojim prirodnim resursima, kulturnoj raznolikosti i turističkoj privlačnosti.
Madagaskar se ne graniči ni sa jednom drugom državom, već je okružen Indijskim okeanom sa svih strana. Najbliže kopnene države su Mozambik na zapadu, Komori na severozapadu, Mauricijus i Reunion na istoku i Francuska (preko Francuskih južnih i antarktičkih teritorija) na jugu.