Planeta

Srbija

Lokalno vreme Beograd
Zvanični naziv:
Republika Srbija
Naziv na engleskom:
Serbia
Kontinent:
Evropa
Zvanični jezik:
Srpski
Broj stanovnika:
8.738.371 (2020)
Religija:
Pravoslavci 85.8%
Katolici 5.5%
Muslimani 4.1%
Ostali 1.3%
Neopredeljeni 3.3%
Površina:
88.499 km2
Najviša tačka:
2.656 m, Djeravica
Najniža tačka:
35 m, reke Dunav i Timok
Dužina obale:
0 km (Srbija nema izlaz na more)
Dužina granice:
2.304 km
Države sa kojima se graniči:
1. Rumunija 531 km
2. Bosna i Hercegovina 345 km
3. Bugarska 344 km
4. Hrvatska 314 km
5. Mađarska 164 km
6. Crna Gora 233 km
7. Makedonija 261 km
8. Albanija 366 km

Valuta:
Srpski Dinar (RSD)
Pozivni broj:
+(381)
Važni telefoni:
Policija: 192
Hitna pomoć: 194
Vatrogasci: 193
Internet domen:
.rs
Državni praznik:
Dan državnosti, 15. februar
Opis praznika:
Predstavlja dan donošenja prvog ustava (Sretenjski ustav) 1835. godine.

Glavni grad:
Beograd
Vremenska zona:
UTC/GMT +1:00
Geografska širina i dužina:
44.50N 20.37E
Vazdušna udaljenost glavnog grada od Beograda:
0 km
Međunarodni aerodrom:
Aerodrom Nikola Tesla
Broj stanovnika glavnog grada:
1.659.440 (2011)
Površina glavnog grada:
3.253 km2

Voltaža i frekvencija struje:
230V - 50Hz
Tip utičnice:
C, F

Zastava Republike Srbije postoji i koristi se kao Državna zastava i kao Narodna zastava, sa razmerama 3:2 (dužina prema visini). Narodna zastava je trobojka horizontalno poređanih polja istih visina crvene, plave i bele boje. Državna zastava je trobojka horizontalno poređanih polja istih visina crvene, plave i bele boje, a preko svega, centra pomerenog ka jarbolu za jednu sedminu ukupne dužine zastave Mali grb Srbije. Trenutni izgled zastave je zvanično usvojen 11. novembra 2010. Dvoglavi orao znači da se uvažava i zemaljski i nebeski svet. On potiče iz Vizantije, a Srbija se u tom ključu duhovno razvijala tako da se to zadržalo i do danas.
Državno uređenje:
Republika

Predsednik
Aleksandar Vučić

Predsednik Vlade
Ana Brnabić

Članstvo u međunarodnim organizacijama:

Član
BIS Banka za međunarodna poravnanja
BIPM Međunarodni biro za mere
BSEC Organizacija Crnomorske ekonomske saradnje
CEI Centralnoevropska inicijativa
CEMT Evropska konferencija ministara transporta
CEPT Evropska konferencija poštanskih i telokomunikacionih administracija
SELEC Konvencija Centra za sprovođenje zakona u jugoistočnoj Evropi
CE Savet Evrope
DC Dunavska komisija
ECAC Evropska konferencija za civilno vazduhoplovstvo
ECMWF Evropski centar za srednjoročnu prognozu vremena
EAPC Evroatlantsko partnersko veće
EBRD Evropska banka za obnovu i razvoj
CERN Evropska organizacija za nuklearna istraživanja
EURAMET Evropsko udruženje nacionalnih metroloških instituta
EUROCONTROL Evropska organizacija za bezbednost vazdušne plovidbe
EUROFIMA Evropska kompanija za finansiranje železničke infrastrukture
EUTELSAT Evropska organizacija za telekomunikacione satelite
FAO Organizacija za hranu i poljoprivredu
IPU Interparlamentarna unija
IAEA Međunarodna agencija za atomsku energiju
IBRD Međunarodna banka za obnovu i razvoj
ICGEB Međunarodni centar za genetski inžinjering i biotehnologiju
ICC Međunarodna privredna komora
ICAO Međunarodna organizacija civilnog vazduhoplovstva
ICPDR Međunarodna komisija za zaštitu Dunava
ICSG Međunarodna studijska grupa za bakar
ICCt Međunarodni krivični sud
INTERPOL Međunarodna organizacija kriminalističke policije
IDA Međunarodna asocijacija za razvoj
IEC Međunarodna elektrotehnička komisija
IFRCS Međunarodna federacija društava Crvenog krsta i Crvenog polumeseca
IFC Međunarodna finansijska korporacija
IFAD Međunarodni fond za razvoj poljoprivrede
IHO Međunarodna hidrografska organizacija
ILZSG Međunarodna studijska grupa za olovo i cink
ILO Međunarodna organizacija rada
IMO Međunarodna pomorska organizacija
IMSO Međunarodna organizacija za mobilni satelit
IMF Međunarodni monetarni fond
IOC Međunarodni olimpijski komitet
IOM Međunarodna organizacija za migracije
IRENA Medjunarodna agencija za obnovljivu energiju
ISO Međunarodna organizacija za standardizaciju
ISO-SUGAR Međunarodna organizacija za šećer
OIF Međunarodna organizacija francuskog govornog područja(Međunarodna organizacija frankofonije)
ICRM Međunarodni pokret Crvenog krsta i Crvenog polumeseca
ITSO Međunarodna organizacija za satelitske telekomunikacije
ITU Međunarodna unija za telekomunikacije
ITUC Međunarodna konfederacija sindikata
MIGA Multilateralna agencija za garancije investicija
NSG Nuklearna grupa dobavljača
OSCE Organizacija za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS)
OPCW Organizacija za zabranu hemijskog oružja
OIV Međunarodna organizacija za vino i vinovu lozu
OIE Svetska organizacija za zdravlje životinja
OIML Međunarodna organizacija za zakonsku metrologiju
OTIF Međunarodna organizacija za železnički transport
PFP Partnerstvo za mir
PCA Stalni arbitražni sud
UN Ujedinjene nacije
UNCTAD Konferencija Ujedinjenih nacija za trgovinu i razvoj
UNECE Ekonomska Komisija Ujedinjenih nacija za Evropu
UNESCO Organizacija Ujedinjenih nacija za obrazovanje, nauku i kulturu
UNEP Program Ujedinjenih nacija za životnu sredinu
UNGA Generalna skupština Ujedinjenih nacija
UNHCR Visoki komesar Ujedinjenih nacija za izbeglice
UNIDO Organizacija Ujedinjenih nacija za industrijski razvoj
UNIFIL Privremene snage Ujedinjenih nacija u Libanu
MONUSCO Misija Organizacije Ujedinjenih nacija za stabilizaciju u Demokratskoj Republici Kongo
UPU Univerzalna poštanska unija
WCL Svetska konfederacija rada
WCO Svetska carinska organizacija
WHO Svetska zdravstvena organizacija
WIPO Svetska organizacija za intelektualnu svojinu
WMO Svetska meteorološka organizacija
UNWTO Svetska turistička organizacija


Posmatrač
SICA Centralno-američki integracioni sistem
Međunarodna energetska povelja
NAM Pokret nesvrstanih
Pacifička alijansa
WTO Svetska trgovinska organizacija
Rezultati pretrage za kriterijum: država=Srbija

11/24/2023

Srbija između istoka i zapada

Srbija između čekića i nakovnja


13/07/2020

InFoSePo

Institut za spoljnu i bezbednosnu politiku InFoSePo


03/05/2020

Mladi vole zelene patrole

Promocija zaštite životne sredine


Kažu o sebi:

Srbija je zemlja koja ima mnogo toga da ponudi posetiocima, od prirodnih lepota, kulturnog i istorijskog nasleđa, gastronomskih specijaliteta, do gostoljubivih i srdačnih ljudi. Srbija je zemlja koja se ponosi svojom prošlošću, ali i gleda u budućnost sa optimizmom i nadom. Srbija je zemlja koja vredi posetiti i upoznati.
Srbija je zemlja bogate istorije i kulture, koja je dala 18 rimskih imperatora, naučnika Nikolu Teslu, slikara Paju Jovanovića, nobelovca Ive Andrića i tenisera Novaka Đokovića.
Srbija je jedan od najvećih proizvođača i izvoznika malina na svetu. Gotovo 95% svetske proizvodnje malina dolazi iz ove zemlje.
Reč “vampir” je jedina srpska reč koja je opšteprihvaćena i koja se koristi u svim svetskim jezicima. Prvi vampir nije bio grof Drakula, već Petar Blagojević, čije je povampirenje zabeležila austrijska štampa 1725. godine.
Srbija ima jednu od najstarijih kafana u Evropi, koja je otvorena u Beogradu 1522. godine i služila samo crnu kafu. Kafa je veoma popularno piće u Srbiji i deo je tradicionalnog gostoprimstva.
Srbija ima jednu od najvećih pravoslavnih crkava na svetu, Hram Svetog Save, koji se nalazi u Beogradu i može da primi oko 10.000 vernika. Hram je posvećen osnivaču Srpske pravoslavne crkve i prvom srpskom arhiepiskopu, Svetom Savi.
Srbija ima jednu od najstarijih satova na svetu, koji datira iz 14. veka. Sat se nalazi u manastiru Gračanica na Kosovu i još uvek radi.
Srbija ima jedno od osam svetskih čuda prirode - Đavolju varoš. Ova atrakcija je poznata po svojim neobičnim zemljanim figurama koje su nastale erozijom tla.
Srbija je dom najveće kontinentalne peščare u Evropi, Deliblatske peščare, koja se prostire na oko 300 kvadratnih kilometara i ima preko 900 biljnih vrsta. Ovaj jedinstveni prirodni fenomen naziva se i "evropska Sahara".
Srbija ima selo koje je napravljeno od kamena, Gostušu, koje se nalazi na padinama Stare planine i ima oko 60 stanovnika. Kuće u ovom selu su izgrađene od kamena, blata i drugih prirodnih materijala i predstavljaju primer tradicionalne arhitekture.
Srbija ima jednu od najvećih klisura u Evropi - Đerdapsku klisuru, koja se proteže duž reke Dunav na granici sa Rumunijom. Klisura je duga oko 100 km i duboka do 530 m.
Srbija ima jednu od najlepših fresaka u svetu - Belog anđela iz manastira Mileševe. Ova freska iz 13. veka prikazuje arhanđela Gavrila koji objavljuje Hristovo vaskrsenje. Freska je bila deo prvog satelitskog prenosa video-signala između Evrope i Severne Amerike 1962. godine.
Srbija ima jedno od najstarijih piva u Evropi - Pivaru Čelarevo, koja je osnovana 1722. godine. Pivo se pravi po tradicionalnoj recepturi sa čistom vodom iz arteskih bunara i kvalitetnim hmeljom i sladom.
Istorija Srbije je veoma bogata i zanimljiva, ali i prilično složena. Teško je sažeti je u nekoliko rečenica.
Srbija je nastala kao država u 7. veku, kada su se Srbi doselili na Balkan iz oblasti oko reke Don. Oni su se naselili u oblastima koje su bile pod vlašću Vizantije, ali su uspeli da steknu određenu autonomiju i da se organizuju u kneževine. Najznačajnija od njih bila je Raška, koja je postala kraljevina u 13. veku pod dinastijom Nemanjića.
Srpsko carstvo je nastalo 1346. godine, kada je car Stefan Dušan proglasio sebe za cara Srba i Grka. On je proširio svoje carstvo na veliki deo Balkana i uspostavio jaku centralnu vlast, zakonodavstvo i kulturu. Međutim, njegova smrt 1355. godine dovela je do slabljenja carstva i njegovog raspada na manje države koje su se borile za prevlast.
Kosovska bitka izmedju Srba i Otomanske imperije 1389. godine, je označila početak dugog perioda turske dominacije nad srpskim zemljama. Srbi su se više puta bunili protiv Turaka, ali bez uspeha. Tek u 19. veku, pod vođstvom Karađorđa i Miloša Obrenovića, Srbija je započela svoj proces oslobođenja i nezavisnosti.
Srbija je postala kraljevina 1882. godine pod dinastijom Obrenović, a kasnije pod dinastijom Karađorđević. Ona je učestvovala u balkanskim ratovima i Prvom svetskom ratu, boreći se protiv Turske, Bugarske i Austrougarske. Posle rata, Srbija je postala deo Kraljevine Jugoslavije, zajedno sa ostalim južnoslovenskim narodima.
Drugi svetski rat doneo je okupaciju Srbije od strane nacističke Nemačke i fašističke Italije, kao i formiranje komunističkog pokreta otpora pod Josipom Brozom Titom. Posle rata, Srbija je postala jedna od šest republika Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije (SFRJ), koja je bila jedna od vodećih zemalja nesvrstanog pokreta.
Raspad SFRJ u 1990-im godinama doveo je do građanskih ratova u Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini i na Kosovu, u kojima je Srbija imala aktivnu ulogu kao deo Savezne Republike Jugoslavije (SRJ), zajedno sa Crnom Gorom. SRJ se suočila sa međunarodnim sankcijama, izolacijom i bombardovanjem od strane NATO-a 1999. godine zbog krize na Kosovu.
Posle demokratskih promena 2000. godine, SRJ se preobrazila u državnu zajednicu Srbija i Crna Gora, koja se raspala 2006. godine kada su obe republike proglasile nezavisnost. Srbija se takođe suočila sa jednostranim proglašenjem nezavisnosti Kosova 2008. godine, koje ona nije priznala.
Danas je Srbija parlamentarna republika sa višestranačkim sistemom i tržišnom ekonomijom. Ona je kandidat za članstvo u Evropskoj uniji i članica Ujedinjenih nacija, Saveta Evrope, Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju, Partnerstva za mir i drugih međunarodnih organizacija.
Srbija je država u jugoistočnoj Evropi, na Balkanskom poluostrvu. Graniči se sa Mađarskom na severu, Rumunijom i Bugarskom na istoku, Severnom Makedonijom, Crnom Gorom, Bosnom i Hercegovinom i Hrvatskom na zapadu. Ima izlaz na Jadransko more preko Crne Gore.
Klima Srbije je uglavnom umereno-kontinentalna, sa toplim letima i hladnim zimama. Na jugu i jugozapadu zemlje uticaj je sredozemne klime, sa suvim letima i kišovitim jesenima. Na planinskim predelima klima je hladnija i vlažnija, sa obilnim snegom zimi.