Planeta

Kiribati

Lokalno vreme Bairiki (Južna Tarava)
Zvanični naziv:
Republika Kiribati
Naziv na engleskom:
Kiribati
Kontinent:
Australija i okeanija
Zvanični jezik:
Gilbertski
Engleski
Broj stanovnika:
119.449 (2020)
Religija:
Katolici 55.0%
Protestanti 39.0%
Ostali 6.0%
Površina:
811 km2
Najviša tačka:
81 m, Neimenovano uzvišenje na Banabi
Najniža tačka:
0 m, Tihi okean
Dužina obale:
1.143 km
Dužina granice:
0 km

Valuta:
Kiribati Dolar (KID)
Australijski Dolar (AUD)
Pozivni broj:
+(686)
Važni telefoni:
Policija: 192, 992
Hitna pomoć: 194, 994
Vatrogasci: 193, 993
Internet domen:
.ki
Državni praznik:
Dan nezavisnosti, 12. jul
Opis praznika:
Predstavlja dan sticanja nezavisnosti od Velike Britanije 1979. godine.

Glavni grad:
Bairiki (Južna Tarava)
Vremenska zona:
UTC/GMT +12:00
Geografska širina i dužina:
01.30N 173.00E
Vazdušna udaljenost glavnog grada od Beograda:
14 229 km
Međunarodni aerodrom:
Bonriki International Airport

Voltaža i frekvencija struje:
240V - 50Hz
Tip utičnice:
I

Zastava Kiribata se sastoji od crvene gornje polovine na kojoj se nalazi zlatna ptica Fregata majnor koja leti iznad zlatnog izlazećeg Sunca iz donje plave polovine sa tri talasaste vodoravne linije. Ove tri linije predstavljaju more i tri grupe ostrva (Gilbert osrtva, Feniks ostrva, Linijski ostrva). Oko Sunca se nalazi 17 sunčanih zraka koji predstavljaju 16 Gilbertovih osrtva i ostrvo Banaba. Zastavu je dizajnirao Artur Grimble 1932. godine za potrebe britanskih i kolonijalnih poseda.
Državno uređenje:
Republika

Predsednik
Taneti Mamau

Predsednik Vlade
Taneti Mamau

Članstvo u međunarodnim organizacijama:

Član
ACP Group Afrička, Karipska i Pacifička grupa Zemalja
AOSIS Savez malih ostrvskih država
C Komonvelt
FAO Organizacija za hranu i poljoprivredu
G - 77 Grupa 77
IBRD Međunarodna banka za obnovu i razvoj
ICAO Međunarodna organizacija civilnog vazduhoplovstva
IDA Međunarodna asocijacija za razvoj
IFRCS Međunarodna federacija društava Crvenog krsta i Crvenog polumeseca
IFC Međunarodna finansijska korporacija
IFAD Međunarodni fond za razvoj poljoprivrede
ILO Međunarodna organizacija rada
IMO Međunarodna pomorska organizacija
IMF Međunarodni monetarni fond
IOC Međunarodni olimpijski komitet
IOM Međunarodna organizacija za migracije
IRENA Medjunarodna agencija za obnovljivu energiju
ICRM Međunarodni pokret Crvenog krsta i Crvenog polumeseca
ITU Međunarodna unija za telekomunikacije
ITUC Međunarodna konfederacija sindikata
OPCW Organizacija za zabranu hemijskog oružja
PIF Forum pacifičkih ostrva
SPC Pacifička zajednica
Sporazum o regionalnoj trgovini i ekonomskoj saradnji u južnom Pacifiku
UN Ujedinjene nacije
UNCTAD Konferencija Ujedinjenih nacija za trgovinu i razvoj
UNESCO Organizacija Ujedinjenih nacija za obrazovanje, nauku i kulturu
UNGA Generalna skupština Ujedinjenih nacija
UNIDO Organizacija Ujedinjenih nacija za industrijski razvoj
UPU Univerzalna poštanska unija
WHO Svetska zdravstvena organizacija
WIPO Svetska organizacija za intelektualnu svojinu
WMO Svetska meteorološka organizacija

Regionalni član
ADB Azijska razvojna banka

Saradnik
OIML Međunarodna organizacija za zakonsku metrologiju

Vizni režim
Za putovanje u Kiribati je potrebna viza. Neophodno je prethodno registrovati se online na sajtu britanske službe za vize, popuniti formular a zatim zakazati termin u viznom centru. https://www.gov.uk/government/publications/apply-for-a-british-overseas-territory-or-commonwealth-country-visa Potrebna dokumenta: pasoš, prethodni pasoši ukoliko postoje, izvod sa tekućeg računa iz banke ili štedna knjižica, dokaz o zaposlednju ili studiranju, rezervacije, dokaz o razlogu posete - pozivno pismo, jedna fotografija, odštampani popunjeni online obrazac.
Rezultati pretrage za kriterijum: država=Kiribati

Ambasada države Kiribati u Srbiji
Adresa: Ne postoji ambasada Kiribatija u Republici Srbiji.


Kažu o sebi:

Kiribati je ostrvska država u Mikroneziji i Polineziji, u centralnom delu Pacifika. Njena teritorija obuhvata 32 atola i jedno uzdignuto koralno ostrvo, Banabu. Kiribati ima neke od najlepših i najneistraženijih plaža na svetu, bogat podvodni svet i zanimljivu kulturu.
Kiribati je jedina država na svetu koja se nalazi u sve četiri hemisfere: severnoj, južnoj, istočnoj i zapadnoj. To je zato što se njena teritorija prostire preko ekvatora i međunarodne datumske linije.
Kiribati ima najveći atol na svetu po površini kopna, Kiritimati (Božićni atol), koji zauzima 388 kvadratnih kilometara. Kiritimati je takođe poznat po tome što je prvi dočekao novu godinu, jer se nalazi u najistočnijoj vremenskoj zoni na svetu: UTC+1412.
Kiribati je jedna od najugroženijih država od klimatskih promena, jer je većina njenih ostrva manje od dva metra iznad nivoa mora. Kiribati se suočava sa problemima poput podizanja nivoa mora, erozije obale, slanjenja zemljišta i nestašice vode. Kiribati je prva država koja je kupila zemlju u inostranstvu (na Fidžiju) kako bi obezbedila dom za svoje stanovnike u slučaju potapanja njihove domovine.
Kiribati ima bogatu i raznovrsnu kulturu, koja je pod uticajem mikronezijskih, polinezijskih i melanezijskih elemenata. Tradicionalna muzika, ples, umetnost i zanatstvo su važni aspekti kiribatskog identiteta. Jedan od najpoznatijih kiribatskih proizvoda je te raurau (pletena suknja), koja se pravi od kokosovih vlakana i boji prirodnim bojama. Te raurau se nose kao deo narodne nošnje ili kao poklon za posebne prilike.
Kiribati ima jedinstveni sport koji se zove te ano (dizanje kamena). To je tradicionalni test snage i izdržljivosti, koji se sastoji od dizanja teškog kamena iznad glave što je više puta moguće u roku od dva minuta. Te ano se obično praktikuje na ostrvu Abemama, gde postoje posebni kameni krugovi za takmičenje. Te ano je takođe deo nacionalnog praznika Kiribatija, koji se slavi 12. jula svake godine.
Kiribati su naseljeni pre oko 3000 godina od strane austronezijskih naroda koji su došli sa Solomonskih ostrva ili Vanuatua. Kasnije su ostrva dobila uticaj od Samoanaca, Tonganaca, Fidžijaca i drugih pacifičkih naroda. Prvi Evropljanin koji je video Kiribati bio je španski moreplovac Pedro Fernandes de Queirós 1606. godine. Ostrva su dobila ime po britanskom kapetanu Tomasu Gilbertu, koji ih je prešao 1788. godine.
U 19. veku, ostrva su bila pod uticajem trgovaca, kitolovaca i crnih ptica (lovaca na robove). Da bi uspostavili red i zaštitili svoje interese, Britanci su proglasili protektorat nad Gilbertovim i Eliskim ostrvima (sada Tuvalu) 1892. godine. Banaba je anektirana 1900. godine zbog njenih bogatih fosfatnih nalazišta. Tokom Drugog svetskog rata, neka od ostrva su bila poprište krvavih bitaka između Japana i SAD.
Nakon rata, ostrva su postala deo britanske kolonije Gilbert i Elise 1971. godine. Kiribati su stekli nezavisnost 1979. godine, dok je Tuvalu postao zasebna država. Kiribati su postali članica Ujedinjenih nacija 1999. godine i saveznik SAD po Paktu o slobodnom udruživanju.
Kiribati se ne graniči ni sa jednom drugom državom, jer je okruženo Pacifičkim okeanom. Klima Kiribatija je tropska, morska, vruća i vlažna. Temperature se kreću između 26 i 32 °C tokom cele godine, a voda je oko 28-29 °C. Sušni period je od decembra do marta, a kišni od februara do maja i od septembra do novembra.