Planeta

Norveška

Lokalno vreme Oslo
Zvanični naziv:
Kraljevina Norveška
Naziv na engleskom:
Norway
Kontinent:
Evropa
Zvanični jezik:
Norveški
Bokmal
Nynorsk
Severnolaponski
Broj stanovnika:
5.421.241 (2020)
Religija:
Protestanti 81.9%
Muslimani 3.7%
Ostali 4.6%
Neopredeljeni 10.1%
Površina:
385.252 km2
Najviša tačka:
2.469 m, Galdhopiggen
Najniža tačka:
0 m, Norveško more
Dužina obale:
25.148 km
Dužina granice:
2.566 km
Države sa kojima se graniči:
1. Švedska 1.666 km
2. Finska 709 km
3. Rusija 191 km

Valuta:
Norveška Kruna (NOK)
Pozivni broj:
+(47)
Važni telefoni:
Policija: 112
Hitna pomoć: 113
Vatrogasci: 110
Internet domen:
.no
Državni praznik:
Dan ustavnosti, 17. maj
Opis praznika:
Predstavlja dan potpisivanja prvog norveškog ustava u Edisvolu 1914. godine.

Glavni grad:
Oslo
Vremenska zona:
UTC/GMT +1:00
Geografska širina i dužina:
59.55N 10.45E
Vazdušna udaljenost glavnog grada od Beograda:
1 817 km
Međunarodni aerodrom:
Oslo Lufthavn
Broj stanovnika glavnog grada:
876.391 (2007)
Površina glavnog grada:
454 km2

Voltaža i frekvencija struje:
230V - 50Hz
Tip utičnice:
C, F

Zastava Norveške je crvena sa plavim krstom koji ima beli obod, i prostire se do ivica zastave; vertikalni deo krsta je pomeren ka jarbolu u stilu Danebroga, zastave Danske. Fredrik Melcer je izabrao hrišćanski krst, prateći tradiciju drugih nordijskih zemalja (Danske i Švedske). Crvena, bela i plava su izabrane da označe demokratiju, jer su ove boje korišćene na zastavama manje-više demokratskih država (Holandija, Ujedinjeno Kraljevstvo, SAD i Francuska). Melcerov dizajn se takođe oslanja na crveno-belu dansku zastavu koja je bila i norveška do 1814. Plavi krst verovatno potiče od plave boje sa švedske zastave
Državno uređenje:
Parlamentarna monarhija

Kralj
Harald Peti Norveški

Predsednik Vlade
Erna Solberg

Članstvo u međunarodnim organizacijama:

Član
Arktički savet
AG Australijska grupa
BASREC Energetska saradnja u regiji Baltičkog mora
BIS Banka za međunarodna poravnanja
BIPM Međunarodni biro za mere
CD Zajednica demokratija
CEMT Evropska konferencija ministara transporta
CEPT Evropska konferencija poštanskih i telokomunikacionih administracija
CE Savet Evrope
ECAC Evropska konferencija za civilno vazduhoplovstvo
ECMWF Evropski centar za srednjoročnu prognozu vremena
EAPC Evroatlantsko partnersko veće
EBRD Evropska banka za obnovu i razvoj
ECLAC Ekonomska komisija Ujedinjenih Nacija za Latinsku Ameriku i Karibe
EFTA Evropska asocijacija za slobodnu trgovinu
CERN Evropska organizacija za nuklearna istraživanja
ESA Evropska svemirska agencija
EUMETSTAT Evropska organizacija za eksploataciju meteoroloških satelita
EURAMET Evropsko udruženje nacionalnih metroloških instituta
EUROCONTROL Evropska organizacija za bezbednost vazdušne plovidbe
EUROFIMA Evropska kompanija za finansiranje železničke infrastrukture
EUTELSAT Evropska organizacija za telekomunikacione satelite
EITI Inicijativa za transparentnost ekstraktivne industrije
FATF Radna grupa za finansijske akcije
FAO Organizacija za hranu i poljoprivredu
IADB Interamerička banka za razvoj
Međunarodna energetska povelja
IPU Interparlamentarna unija
IAEA Međunarodna agencija za atomsku energiju
IBRD Međunarodna banka za obnovu i razvoj
ICC Međunarodna privredna komora
ICAO Međunarodna organizacija civilnog vazduhoplovstva
ICJ Međunarodni sud pravde
ICCt Međunarodni krivični sud
INTERPOL Međunarodna organizacija kriminalističke policije
IDA Međunarodna asocijacija za razvoj
IEA Međunarodna agencija za energiju
IEC Međunarodna elektrotehnička komisija
IFRCS Međunarodna federacija društava Crvenog krsta i Crvenog polumeseca
IFC Međunarodna finansijska korporacija
IFAD Međunarodni fond za razvoj poljoprivrede
IHO Međunarodna hidrografska organizacija
ILZSG Međunarodna studijska grupa za olovo i cink
ILO Međunarodna organizacija rada
IMO Međunarodna pomorska organizacija
IMSO Međunarodna organizacija za mobilni satelit
IMF Međunarodni monetarni fond
IOC Međunarodni olimpijski komitet
IOM Međunarodna organizacija za migracije
IRENA Medjunarodna agencija za obnovljivu energiju
ISO Međunarodna organizacija za standardizaciju
ICRM Međunarodni pokret Crvenog krsta i Crvenog polumeseca
ITSO Međunarodna organizacija za satelitske telekomunikacije
ITU Međunarodna unija za telekomunikacije
ITUC Međunarodna konfederacija sindikata
MIGA Multilateralna agencija za garancije investicija
NC Nordijski savet
NIB Nordijska investiciona banka
NATO Organizacija Severnoatlantskog ugovora
NB( 
NEA Agencija za nuklearnu energiju
NSG Nuklearna grupa dobavljača
OECD Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj
OSCE Organizacija za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS)
OPCW Organizacija za zabranu hemijskog oružja
OIV Međunarodna organizacija za vino i vinovu lozu
OIE Svetska organizacija za zdravlje životinja
OIML Međunarodna organizacija za zakonsku metrologiju
OTIF Međunarodna organizacija za železnički transport
Pariski klub
PCA Stalni arbitražni sud
Šengenski sporazum
UN Ujedinjene nacije
UNICEF Dečji fond Ujedinjenih nacija
UNCTAD Konferencija Ujedinjenih nacija za trgovinu i razvoj
UNDP Program Ujedinjenih nacija za razvoj
UNECE Ekonomska Komisija Ujedinjenih nacija za Evropu
UNESCO Organizacija Ujedinjenih nacija za obrazovanje, nauku i kulturu
UNEP Program Ujedinjenih nacija za životnu sredinu
UNGA Generalna skupština Ujedinjenih nacija
UNHCR Visoki komesar Ujedinjenih nacija za izbeglice
UNIDO Organizacija Ujedinjenih nacija za industrijski razvoj
UNMISS Misija Ujedinjenih nacija u Republici Južni Sudan
MINUSMA Multidimenzionalna integrisana misija Ujedinjenih nacija za stabilizaciju u Maliju
UNFPA Populacioni fond Ujedinjenih nacija
UNRWA Agencija Ujedinjenih nacija za pomoć i rad Palestinskih izbeglica na Bliskom istoku
UNTSO Organizacija Ujedinjenih nacija za nadzor primirja
UPU Univerzalna poštanska unija
WCO Svetska carinska organizacija
WFP Svetski program za hranu
WHO Svetska zdravstvena organizacija
WIPO Svetska organizacija za intelektualnu svojinu
WMO Svetska meteorološka organizacija
WTO Svetska trgovinska organizacija
ZC Zinger komitet

Neregionalni član
AfDB Afrička Razvojna Banka Grupa
ADB Azijska razvojna banka
AIIB Azijska investiciona banka za infrastrukturu

Posmatrač
CBSS Veće Baltičkh država
Pacifička alijansa

Partner
IGAD Međuvladina uprava za razvoj

Vizni režim
Viza nije potrebna za boravak do devedeset dana u periodu od šest meseci*. *bezvizni režim se ne odnosi na nosioce pasoša Republike Srbije koje je izdalo MUP RS - Koordinaciona uprava.

Bezbednosna situacija
Norveška je generalno bezbedna zemlja i ne postoje posebne preporuke u tom pogledu.

Izvor:Ministarstvo spoljnih poslova Republike Srbije

Zdravstvena situacija
Pre putovanja preporučuje se uzimanje putničkog zdravstvenog osiguranja. Sanitarni uslovi su na visokom nivou, ne traže se potvrde o vakcinaciji.

Izvor:Ministarstvo spoljnih poslova Republike Srbije

Vozačka dozvola
Vozačka dozvola Republike Srbije na novom obrascu važi uz posedovanje međunarodne vozačke dozvole u trajanju od tri meseca.
Rezultati pretrage za kriterijum: država=Norveška

Ambasada Republike Srbije
Ambasador: Suzana Bošković - Prodanović
Adresa: Munkedamsveien 59B, 0270 Oslo, Norveška
Broj telefona: +47 (2) 3115-220
Broj faksa: +47 (2) 2838-314

Ambasada države Norveška u Srbiji
Adresa: Milentija Popovića 5A, VI sprat
Broj telefona: +381 (11) 3208-000
Broj faksa: +381 (11) 3208-001
Radno vreme: ponedeljak - petak: 09:00 – 16:00
Ambasador: Mr. Arne Sannes BJØRNSTAD


Kažu o sebi:

Norveška ima jednu od najdužih i najraznovrsnijih obala na svetu, sa oko 50.000 ostrva i mnogobrojnim fjordovima. Fjordovi su uski i duboki zalivi koji su nastali delovanjem ledenjaka tokom ledenih doba. Najdublji fjord u Norveškoj je Sognefjorden, koji dostiže dubinu od 1.308 metara.
Norveška je jedna od najbogatijih zemalja na svetu, zahvaljujući velikim nalazištima nafte i gasa u Severnom moru. Nafta i gas čine oko 40% izvoza i 20% bruto domaćeg proizvoda Norveške. Norveška takođe ulaže deo prihoda od nafte u svoj državni penzioni fond, koji je najveći suvereni fond na svetu sa vrednošću od preko jedne milijarde dolara.
Norveška je jedna od najsevernijih zemalja na svetu, sa teritorijom koja se proteže od 57° do 78° severne geografske širine. To znači da Norveška ima velike razlike u dužini dana i noći tokom godine. Na severu zemlje, sunce ne zalazi uopšte tokom leta, što se naziva ponoćno sunce, a ne izlazi uopšte tokom zime, što se naziva polarna noć. U Oslu, glavnom gradu Norveške, ima oko 20 sati dnevnog svetla tokom juna i jula, a samo oko 6 sati tokom decembra i januara.
Norveška je poznata po svojoj bogatoj kulturnoj baštini, koja obuhvata vikinško nasleđe, književnost, muziku, umetnost i arhitekturu. Neki od najpoznatijih norveških pisaca su Henrik Ibsen, Knut Hamsun, Sigrid Undset i Jo Nesbo.
Neki od najpoznatijih norveških kompozitora su Edvard Grieg, Johan Svendsen i Arne Nordheim.
Neki od najpoznatijih norveških slikara su Edvard Munch, Harriet Backer i Odd Nerdrum.
Neki od najpoznatijih norveških arhitekata su Sverre Fehn, Jan Olav Jensen i Snohetta.
Norveška je jedna od najekološkijih zemalja na svetu, sa visokim stepenom zaštite životne sredine, obnovljivih izvora energije i reciklaže otpada. Norveška je potpisnica Kjoto protokola i Pariskog sporazuma o klimatskim promenama i ima cilj da smanji emisiju gasova sa efektom staklene bašte za 40% do 2030. godine u odnosu na nivo iz 1990. godine. Norveška takođe ima najveći broj električnih automobila po glavi stanovnika na svetu, sa oko 60% novoregistrovanih automobila koji su električni ili hibridni.
Norveška ima dugu i burnu istoriju, koja seže do praistorije. Prvi stanovnici Norveške su bili lovci i sakupljači koji su stigli posle povlačenja ledenog pokrivača oko 10.000 godina pre nove ere. Kasnije su se razvile poljoprivredne zajednice, koje su uspostavile trgovinske veze sa drugim narodima. Od 8. do 11. veka, Norveška je doživela vikinško doba, kada su njeni ratnici i istraživači plovili po severnom Atlantiku i osvajali nove teritorije, kao što su Island, Grenland, Britanska ostrva i Normandija. U 11. veku, Norveška je postala hrišćanska kraljevina pod kraljem Olafom II Haraldsonom, koji je proglašen za sveca posle svoje smrti u bici kod Stiklestad. U 14. veku, Norveška je ušla u Kalmar uniju sa Danskom i Švedskom, koja je trajala do 1523. godine. Od 16. do 19. veka, Norveška je bila pod danskom vlašću, a zatim pod švedskom vlašću od 1814. do 1905. godine. U 20. veku, Norveška je postala nezavisna država, ali je bila okupirana od strane nacističke Nemačke tokom Drugog svetskog rata. Posle rata, Norveška se pridružila NATO-u i Ujedinjenim nacijama, ali je odbila da se pridruži Evropskoj uniji. U 21. veku, Norveška je postala jedna od najrazvijenijih i najmirnijih zemalja na svetu, sa visokim standardom života i ljudskih prava.
Norveška se graniči sa Švedskom na istoku, Finskom i Rusijom na severoistoku, a ima i obalu na Severnom moru na jugozapadu, Norveškom moru na zapadu i Barencovom moru na severu. Klima Norveške je okeanska na zapadnoj obali, sa blagim i kišovitim zimama i hladnim letima. Na istoku je kontinentalna klima, sa hladnim i snegovitim zimama i toplim letima. Na severnoj obali je subpolarna okeanska klima, sa dugim i tamnim zimama i kratkim i svetlim letima.