Kažu o sebi:
Gvatamala je zemlja koja je bila deo područja gde se razvijala civilizacija Maja. Gvatemala je bogata kulturnim i prirodnim nasleđem koje svedoči o istoriji i tradiciji ovog naroda. Neki od najzanimljivijih aspekata civilizacije Maja su:
Astronomija: Maje su posmatrale nebo i pratile kretanje Sunca, Meseca, planeta i zvezda. Oni su izračunavali dužinu godine, meseca i dana, kao i cikluse eklipsi i Venerinih prolaza. Oni su takođe predvideli pojavu komete Halley u 164 BC i 1986 AD.
Matematika: Maje su koristile pozicioni sistem brojeva sa bazom 20 i znakom za nulu. Oni su mogli da izvode složene operacije kao što su sabiranje, oduzimanje, množenje, deljenje i kvadratni koren. Oni su takođe koristili frakcije i razlomke.
Kaligrafija: Maje su imale svoje pismo koje se sastojalo od oko 800 znakova koji su predstavljali glasove ili reči. Ovo pismo je bilo logografsko-fonetsko, što znači da je kombinovalo simbole za pojedinačne zvuke i simbole za cele reči ili koncepte. Ovo pismo je bilo veoma lepo i umetničko, a pisalo se na papiru od kore drveta, keramici, kamenu ili tkanini.
Umetnost: Maje su stvarale raznovrsna umetnička dela koja su odražavala njihovu kulturu, religiju i svakodnevni život. Oni su pravili skulpture, reljefe, freske, keramiku, nakit, tekstil i perje. Oni su takođe gradili veličanstvene hramove, palate, piramide i opservatorije koje su ukrašavali detaljnim ukrasima.
Maje su dostigle svoj vrhunac u klasičnom periodu od 250 do 900 godine n.e. Maje su ostavile brojne arheološke spomenike širom zemlje, posebno u departmanu Petén. Neki od najpoznatijih lokaliteta su Tikal, El Mirador, Nakbé i Yaxhá.
Gvatemala je bila pod španskom kolonijalnom vlašću od 1524. do 1821. godine, kada je stekla nezavisnost kao deo Ujedinjene provincije Centralne Amerike. Posle raspada ove federacije 1840. godine, Gvatemala je postala samostalna republika. U 20. veku, Gvatemala je prošla kroz niz vojnih diktatura, građanskih ratova i državnih udara, koji su uzrokovali velike socijalne i ekonomske probleme.
Gvatemala ima bogatu i raznovrsnu kulturu, koja je pod uticajem španske, afričke, indijanske i karipske tradicije. Službeni jezik je španski, ali se govore i brojni autohtoni jezici kao što su kiče, kaqčikel, mam i kekči. Većina stanovnika su hrišćani (katolici ili protestanti), ali postoje i manjine koje praktikuju tradicionalne indijanske religije ili druge veroispovesti. Gvatemala ima bogatu umetničku scenu, koja se ogleda u muzici, plesu, slikarstvu i književnosti.
Gvatemala je država u Srednjoj Americi, koja izlazi na Tihi okean i Karipsko more. Na kopnu graniči s četiri države: Meksikom, Belizeom, Hondurasom i Salvadorom. Ima površinu od 108.889 km2 i oko 14,3 miliona stanovnika. Glavni i najveći grad je Guatemala City.
Gvatemala ima tropsku klimu, koja je vlažna i topla tokom cele godine. Padavine su prisutne u svim mesecima, ali su najobilnije od juna do novembra, kada je i sezona uragana. Srednja godišnja temperatura je oko 26°C, a varira od 23°C do 30°C u zavisnosti od sezone i visine.