Planeta

Holandija

Lokalno vreme Amsterdam
Zvanični naziv:
Kraljevina Holandija
Naziv na engleskom:
Netherlands
Kontinent:
Evropa
Zvanični jezik:
Holandski
Engleski
Papiamento
Francuski
Jidiš
Broj stanovnika:
17.134.872 (2020)
Religija:
Katolici 28.7%
Protestanti 21.4%
Muslimani 6.1%
Ostali 1.8%
Neopredeljeni 42.0%
Površina:
41.848 km2
Najviša tačka:
862 m, Mount Scenery
Najniža tačka:
-7 m, Zuidplaspolder
Dužina obale:
451 km
Dužina granice:
1.053 km
Države sa kojima se graniči:
1. Nemačka 575 km
2. Belgija 478 km

Valuta:
Evro (EUR)
Pozivni broj:
+(31)
Važni telefoni:
Policija: 112
Hitna pomoć: 112
Vatrogasci: 112
Internet domen:
.nl
Državni praznik:
Dan nezavisnosti, 5.maj
Opis praznika:
U Holandiji se Dan oslobođenja (holandski: Bevrijdingsdag) svake godine obeležava 5. maja kako bi se obeležio kraj okupacije od strane nacističke Nemačke tokom Drugog svetskog rata.

Glavni grad:
Amsterdam
Vremenska zona:
UTC/GMT +1:00
Geografska širina i dužina:
52.23N 04.54E
Vazdušna udaljenost glavnog grada od Beograda:
1 413 km
Međunarodni aerodrom:
Amsterdam Airport Schiphol
Broj stanovnika glavnog grada:
811.000 (2014)
Površina glavnog grada:
219 km2

Voltaža i frekvencija struje:
230V - 50Hz
Tip utičnice:
C, F

Zastava Holandije se sastoji iz tri horizontalna polja crvene (gornje), bele (srednje) i plave (donje) boje. Slična njoj je i zastava Luksemburga, kao i zastava Hrvatske. Istorijski, prva zastava korišćena za jedinstveno područje Holandije bila je zastava Burgundije. Od vremena revolucije (vidi Istorija Holandije) korišćena je zastava narandžaste, bele i plave boje u različitim varijacijama. Najčešći oblik je bio horizontalna trobojka, s tim što je današnje crveno polje bilo narandžasto. Ovaj prelaz ka crvenoj boji odigrao se postepeno tokom XVII i XVIII veka, iz ne sasvim jasnih razloga, ali verovatno praktičnih. Zastava Holandije je najstarija trobojka koja je još uvek u zvaničnoj upotrebi.
Državno uređenje:
Ustavna monarhija

Kralj
Vilem-Aleksander od Holandije

Predsednik Vlade
Mark Rute

Članstvo u međunarodnim organizacijama:

Član
AG Australijska grupa
BIS Banka za međunarodna poravnanja
BIPM Međunarodni biro za mere

CD Zajednica demokratija
CEMT Evropska konferencija ministara transporta
CEPT Evropska konferencija poštanskih i telokomunikacionih administracija
CE Savet Evrope
EMU Ekonomska i monetarna unija
ECAC Evropska konferencija za civilno vazduhoplovstvo
ECMWF Evropski centar za srednjoročnu prognozu vremena
EAPC Evroatlantsko partnersko veće
EBRD Evropska banka za obnovu i razvoj
ECLAC Ekonomska komisija Ujedinjenih Nacija za Latinsku Ameriku i Karibe
EIB Evropska investiciona banka
CERN Evropska organizacija za nuklearna istraživanja
ESA Evropska svemirska agencija
EU Evropska unija
EUMETSTAT Evropska organizacija za eksploataciju meteoroloških satelita
EURATOM Evropska agencija za atomsku energiju
EUROCONTROL Evropska organizacija za bezbednost vazdušne plovidbe
EUROFIMA Evropska kompanija za finansiranje železničke infrastrukture
EUTELSAT Evropska organizacija za telekomunikacione satelite
FATF Radna grupa za finansijske akcije
FAO Organizacija za hranu i poljoprivredu
G - 10 Grupa 10
IADB Interamerička banka za razvoj
Međunarodna energetska povelja
IPU Interparlamentarna unija
IAEA Međunarodna agencija za atomsku energiju
IBRD Međunarodna banka za obnovu i razvoj
ICAO Međunarodna organizacija civilnog vazduhoplovstva
ICJ Međunarodni sud pravde
ICCt Međunarodni krivični sud
INTERPOL Međunarodna organizacija kriminalističke policije
IDA Međunarodna asocijacija za razvoj
IEA Međunarodna agencija za energiju
IEC Međunarodna elektrotehnička komisija
IFRCS Međunarodna federacija društava Crvenog krsta i Crvenog polumeseca
IFC Međunarodna finansijska korporacija
IFAD Međunarodni fond za razvoj poljoprivrede
IHO Međunarodna hidrografska organizacija
ILZSG Međunarodna studijska grupa za olovo i cink
ILO Međunarodna organizacija rada
IMO Međunarodna pomorska organizacija
IMSO Međunarodna organizacija za mobilni satelit
IMF Međunarodni monetarni fond
IOC Međunarodni olimpijski komitet
IOM Međunarodna organizacija za migracije
IRENA Medjunarodna agencija za obnovljivu energiju
ISO Međunarodna organizacija za standardizaciju
ISO-SUGAR Međunarodna organizacija za šećer
ICRM Međunarodni pokret Crvenog krsta i Crvenog polumeseca
ITSO Međunarodna organizacija za satelitske telekomunikacije
ITU Međunarodna unija za telekomunikacije
ITUC Međunarodna konfederacija sindikata
MIGA Multilateralna agencija za garancije investicija
NATO Organizacija Severnoatlantskog ugovora
NEA Agencija za nuklearnu energiju
NSG Nuklearna grupa dobavljača
OECD Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj
OSCE Organizacija za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS)
OPCW Organizacija za zabranu hemijskog oružja
OIV Međunarodna organizacija za vino i vinovu lozu
OIE Svetska organizacija za zdravlje životinja
OIML Međunarodna organizacija za zakonsku metrologiju
OTIF Međunarodna organizacija za železnički transport
Pariski klub
PCA Stalni arbitražni sud
Šengenski sporazum
UN Ujedinjene nacije
UNCTAD Konferencija Ujedinjenih nacija za trgovinu i razvoj
UNDP Program Ujedinjenih nacija za razvoj
UNDOF Snage za posmatranje Ujedinjenih nacija
UNECE Ekonomska Komisija Ujedinjenih nacija za Evropu
UNESCO Organizacija Ujedinjenih nacija za obrazovanje, nauku i kulturu
UNEP Program Ujedinjenih nacija za životnu sredinu
UNGA Generalna skupština Ujedinjenih nacija
UNHCR Visoki komesar Ujedinjenih nacija za izbeglice
UNIDO Organizacija Ujedinjenih nacija za industrijski razvoj
UNIFIL Privremene snage Ujedinjenih nacija u Libanu
UNMISS Misija Ujedinjenih nacija u Republici Južni Sudan
MINUSMA Multidimenzionalna integrisana misija Ujedinjenih nacija za stabilizaciju u Maliju
UNRWA Agencija Ujedinjenih nacija za pomoć i rad Palestinskih izbeglica na Bliskom istoku
UNTSO Organizacija Ujedinjenih nacija za nadzor primirja
UPU Univerzalna poštanska unija
WCL Svetska konfederacija rada
WCO Svetska carinska organizacija
WFTU Svetska federacija sindikata
WFP Svetski program za hranu
WHO Svetska zdravstvena organizacija
WIPO Svetska organizacija za intelektualnu svojinu
WMO Svetska meteorološka organizacija
UNWTO Svetska turistička organizacija
WTO Svetska trgovinska organizacija
ZC Zinger komitet

Neregionalni član
AfDB Afrička Razvojna Banka Grupa
ADB Azijska razvojna banka
AIIB Azijska investiciona banka za infrastrukturu

Posmatrač
Arktički savet
SELEC Konvencija Centra za sprovođenje zakona u jugoistočnoj Evropi
CBSS Veće Baltičkh država
Pacifička alijansa

Partner
IGAD Međuvladina uprava za razvoj

Saradnik
EITI Inicijativa za transparentnost ekstraktivne industrije

Vizni režim
Viza nije potrebna za boravak do devedeset dana u periodu od šest meseci* *bezvizni režim se ne odnosi na nosioce pasoša Republike Srbije koje je izdalo MUP RS - Koordinaciona uprava

Bezbednosna situacija
Holandija je u načelu bezbedna zemlja, u kojoj najveći problem predstavlja sitni kriminal i dzeparenje, posebno u većim gradovima (prednjači Amsterdam oko Centralne stanice i u tzv. Četvrti crvenih fenjera (Red Light District)). Na državnom nivou proglašen je visok nivo budnosti u odnosu na akte terorizma, što je posledica prisustva holandskih vojnika u Avganistanu i podršci vojnoj intervenciji u Iraku.

Izvor:Ministarstvo spoljnih poslova Republike Srbije

Zdravstvena situacija
Zdravstvena situacija je dobra. Preporučuje se putno zdravstveno osiguranje, posebno s obzirom da su u Holandiji cene zdravstvenih usluga veoma visoke.

Izvor:Ministarstvo spoljnih poslova Republike Srbije

Opšta situacija
Iako vlada drugačije mišljenje, droge su zabranjene u Holandiji. Zabranjeno je proizvoditi, posedovati, prodavati, uvoziti i izvoziti drogu u Holandiji. Međutim, kanabis se može kupiti i konzumirati samo u posebno određenim mestima za prodaju (Coffee shop

Vozačka dozvola
Pored vozačke dozvole Republike Srbije neophodno je posedovanje međunarodne vozačke dozvole za upravljanje motornim vozilom.
Rezultati pretrage za kriterijum: država=Holandija

Ambasada Republike Srbije
Ambasador: Petar Vico
Adresa: Burgemeester van Karnebeeklaan 19, 2585 Hag, Holandija
Broj telefona: +31 (70) 3632-397, +31 (70) 3632-393, +31 (70) 3636-800
Broj faksa: +31 (70) 3602-421

Ambasada države Holandija u Srbiji
Adresa: Milentija Popovića 5b, VI Sprat
Broj telefona: +381 (11) 2023-900
Broj faksa: +381 (11) 2023-999
Radno vreme: ponedeljak - petak: 08:30 – 17:00, Konzularno odeljenje: sreda i četvrtak: 09:00-11:00
Ambasador: Mr. Hendrik Gerrit Cornelis Van Den Dool


Kažu o sebi:

Holandija je država u zapadnoj Evropi koja je deo Kraljevine Holandije zajedno sa Arubom, Kurasao i Svetim Martinom. Holandija ima bogatu i zanimljivu istoriju, koja seže od praistorijskih vremena do savremenog doba. Neki od najvažnijih događaja u istoriji Holandije su:
Holandija je bila deo Rimskog carstva, Frankovske kraljevine i Svetog rimskog carstva.
U 16. veku, Holandija se pobunila protiv španske vlasti i započela Osamdesetogodišnji rat, koji je doveo do stvaranja Republike Sedam Ujedinjenih Provincija, prve nezavisne holandske države.
U 17. veku, Holandija je doživela svoje zlatno doba, kada je postala jedna od najmoćnijih pomorskih i trgovačkih sila na svetu, kao i centar umetnosti, nauke i filozofije.
U 18. i 19. veku, Holandija je bila pod uticajem Francuske i Velike Britanije, a nakon Napoleonovog poraza 1815. godine, formirana je Ujedinjena Kraljevina Holandije, koja je kasnije podeljena na Holandiju i Belgiju.
U 20. veku, Holandija je bila neutralna u Prvom svetskom ratu, ali je okupirana od strane nacističke Nemačke u Drugom svetskom ratu. Posle rata, Holandija se oporavila od ratnih šteta i postala jedna od osnivača Evropske unije i NATO-a.
U 21. veku, Holandija je nastavila da bude jedna od najrazvijenijih i najprosperitetnijih zemalja na svetu, sa visokim standardom života, socijalnom pravdom i multikulturalizmom.
Holandija ima mnogo zanimljivih činjenica koje je čine jedinstvenom i privlačnom zemljom za posetioce. Evo nekih od njih:
Holandija je poznata po svojim poljima lala, koja cvetaju u proleće i privlače milione posetilaca. Lala je nacionalni simbol Holandije i ima dugu istoriju u ovoj zemlji. Prve lale su stigle iz Turske u 16. veku i izazvale su pravu pomamu među holandskim trgovcima i baštovanima.
Holandija ima više od 1.000 vetrenjača, koje su nekada služile za mlevenje žita, crpljenje vode, sečenje drveta i proizvodnju ulja. Danas su one deo kulturne baštine i turističke atrakcije. Najstarija vetrenjača u Holandiji datira iz 1450. godine i nalazi se u selu Zeddam.
Holandija je dom mnogih poznatih umetnika, kao što su Rembrant, Vermer, Van Gog, Mondrijan i drugi. Njihova dela se mogu videti u brojnim muzejima širom zemlje, kao što su Rijksmuseum, Van Gogh Museum, Stedelijk Museum i drugi. Holandija takođe ima bogatu književnu tradiciju, sa piscima kao što su Ana Frank, Multatuli, Hari Miliš i drugi.
Holandija je jedna od najliberalnijih i najtolerantnijih zemalja na svetu, koja je prva legalizovala istopolne brakove, eutanaziju i prostituciju. Holandija takođe ima veoma raznoliko stanovništvo, sa oko 200 različitih nacionalnosti koje žive u zemlji. Holandski jezik ima mnogo uticaja iz drugih jezika, kao što su nemački, francuski, engleski i drugi.
Holandija je zemlja biciklista, sa više od 22 miliona bicikala za oko 17 miliona stanovnika. Biciklizam je veoma popularan način prevoza, rekreacije i sporta u Holandiji. Postoje posebne biciklističke staze, mostovi, semafori i parking mesta za bicikle. Holandija je takođe dom nekih od najboljih biciklista na svetu, kao što su Jan Jansen, Joop Zutemelk, Mariane Vos i drugi.
Holandija ima najstariju himnu na svetu, koja se zove Vilhelmus i datira iz 16. veka. ljudi.
Holandija se graniči sa Nemačkom na istoku i Belgijom na jugu, a ima izlaz na Severno more na severozapadu. Zemlja ima površinu od oko 41.500 kvadratnih kilometara, od čega je oko 26% ispod nivoa mora. Zbog toga su izgrađeni nasipi i polderi da bi se sprečilo poplavljanje zemlje. Holandija ima blagu atlantsko-primorsku klimu, sa umerenim temperaturama tokom cele godine, obilnim padavinama i čestim vetrom.
Holandija ima bogatu i burnu istoriju, koja seže od drevnih Kelta i Germana do srednjovekovnih grofova i vojvoda, od zlatnog doba trgovine i kolonijalizma do moderne demokratije i evropskog ujedinjenja. Holandija se graniči sa Nemačkom na istoku, Belgijom na jugu i Severnim morem na zapadu i severu.
Holandija ima blagu atlantsko-primorsku klimu, sa umerenim temperaturama tokom cele godine, obilnim padavinama i čestim vetrovima.