Planeta

Dominika

Lokalno vreme Rozo
Zvanični naziv:
Komonvelt Dominika
Naziv na engleskom:
Dominica
Kontinent:
Severna Amerika
Zvanični jezik:
Engleski
Broj stanovnika:
71.986 (2020)
Religija:
Rimokatolici 61,4%
Protestanti 28,6%
Rastafarijani 1,3%
Jehovini Svedoci 1,2%
Ostali 7,5%
Površina:
751 km2
Najviša tačka:
1.447 m, Morne Diablotins
Najniža tačka:
0 m, Karipsko more
Dužina obale:
148 km
Dužina granice:
0 km

Valuta:
Istočnokaripski Dolar (XCD)
Pozivni broj:
+1(767)
Važni telefoni:
Policija: 911, 999
Hitna pomoć: 911, 999
Vatrogasci: 911, 999
Internet domen:
.dm
Državni praznik:
Dan nezavisnosti, 03. novembar
Opis praznika:
Nezavisnost od Velike Britanije 1978. godine i otkriće od strane Kristofera Kolumba 1493. godine.

Glavni grad:
Rozo
Vremenska zona:
UTC/GMT -4:00
Geografska širina i dužina:
15.20N 61.24W
Vazdušna udaljenost glavnog grada od Beograda:
8 175 km
Međunarodni aerodrom:
Cane Field
Broj stanovnika glavnog grada:
14.847

Voltaža i frekvencija struje:
230V - 50Hz
Tip utičnice:
D, G

Zastava Dominike je usvojena 3. Novembra 1978. goddine, a manje izmene su napravljene 1981., 1988. i 1999. godine. Na zelenoj pozadini se nalazi crveni krug u kojem je Sisserou papagaj okružen sa deset zelenih zvezda koje predstavljaju deset političkih rejona ovog ostrva. I četri pruge u tri boje (žuta, crna i bela), izlaze horizontalno i vertikalno iz kruga. Elemeniti na zastavi nose simboličan značaj, papagaj je nacionalna ptica Dominike i cilj joj je inspirisati građane da postignu svoje najviše ciljeve, zvezde simbolišu i nadu i jednakost, a linije u svojoj celovitosti formiraju krst i time reflektuju glavnu veru u ovoj zemlji, tri linije od kojih se krst sastoji takođe simbolišu Sveto Trojstvo. Boje na zastavi predstavljaju zelena vegetaciju, crvena socijalnu pravdu, zuta sunčevu svetlost, crna zemlju i afričko poreklo, a bela bistre vode i čistoću.
Državno uređenje:
Republika

Predsednik
Čarls Savarin

Predsednik Vlade
Ruzvelt Skerit

Članstvo u međunarodnim organizacijama:

Član
ACP Group Afrička, Karipska i Pacifička grupa Zemalja
OPANAL Agencija za zabranu nuklearnog oružja u Latinskoj Americi i na Karibima
AOSIS Savez malih ostrvskih država
ALBA Bolivarski savez naroda naše Amerike

C Komonvelt
CD Zajednica demokratija
CELAC Zajednica država Latinske Amerike i Kariba
ECLAC Ekonomska komisija Ujedinjenih Nacija za Latinsku Ameriku i Karibe
FAO Organizacija za hranu i poljoprivredu
G - 77 Grupa 77
IAEA Međunarodna agencija za atomsku energiju
IBRD Međunarodna banka za obnovu i razvoj
ICAO Međunarodna organizacija civilnog vazduhoplovstva
ICJ Međunarodni sud pravde
ICCt Međunarodni krivični sud
INTERPOL Međunarodna organizacija kriminalističke policije
IDA Međunarodna asocijacija za razvoj
IFRCS Međunarodna federacija društava Crvenog krsta i Crvenog polumeseca
IFC Međunarodna finansijska korporacija
IFAD Međunarodni fond za razvoj poljoprivrede
ILO Međunarodna organizacija rada
IMO Međunarodna pomorska organizacija
IMF Međunarodni monetarni fond
IOC Međunarodni olimpijski komitet
IOM Međunarodna organizacija za migracije
OIF Međunarodna organizacija francuskog govornog područja(Međunarodna organizacija frankofonije)
ICRM Međunarodni pokret Crvenog krsta i Crvenog polumeseca
ITU Međunarodna unija za telekomunikacije
ITUC Međunarodna konfederacija sindikata
MIGA Multilateralna agencija za garancije investicija
NAM Pokret nesvrstanih
OPCW Organizacija za zabranu hemijskog oružja
OAS Organizacija američkih država
OECS Organizacija istočno-karipskih država

UN Ujedinjene nacije
UNCTAD Konferencija Ujedinjenih nacija za trgovinu i razvoj
UNESCO Organizacija Ujedinjenih nacija za obrazovanje, nauku i kulturu
UNGA Generalna skupština Ujedinjenih nacija
UNIDO Organizacija Ujedinjenih nacija za industrijski razvoj
UPU Univerzalna poštanska unija
WCL Svetska konfederacija rada
WHO Svetska zdravstvena organizacija
WIPO Svetska organizacija za intelektualnu svojinu
WMO Svetska meteorološka organizacija
WTO Svetska trgovinska organizacija


Regionalni član
CDB Karibska banka za razvoj

Kandidat
IRENA Medjunarodna agencija za obnovljivu energiju

Vizni režim
Za putovanje u Dominiku potrebna je viza. Potrebna dokumenta: Pasoš, Prethodni pasoši ukoliko postoje, Izvod sa tekućeg računa iz banke ili štedna knjižica, dokaz o zaposlednju ili studiranju, rezervacije, dokaz o razlogu posete – pozivno pismo, 1 fotografija, odštampani popunjeni online obrazac.

Bezbednosna situacija
Bezbednosna situacija u zemlji je solidna.

Izvor:Ministarstvo spoljnih poslova Republike Srbije

Zdravstvena situacija
Zdravstveni uslovi su solidni ali se ipak koristi flaširana voda za piće, kao i u većini drugih karipskih zemalja. Poželjno je koristiti sprej protiv komaraca i sitnih insekata.

Izvor:Ministarstvo spoljnih poslova Republike Srbije

Opšta situacija
Klima je umereno tropska sa obilnim kišama u periodu od maja do jula
.
Izvor:Ministarstvo spoljnih poslova Republike Srbije
Rezultati pretrage za kriterijum: država=Dominika

Ambasada Republike Srbije
Na nerezidencijalnoj osnovi Dominiku pokriva ambasada Republike Srbije u Sjedinjenim Američkim Državama.
Ambasador: Đerđ Matković
Adresa: c2233, Wisconsin Avenue, N.W. Suite 410,, Vašington DC 20007
Broj telefona: +1 (202) 3320-333
Broj faksa: +1 (202) 3323-933
+1 (202) 3325-974

Ambasada države Dominika u Srbiji
Adresa: Ne postoji ambasada Dominike u Republici Srbiji.


Kažu o sebi:

Dominika nije isto što i Dominikanska Republika, koja je druga zemlja u Karibima. Dominika se nalazi između francuskih ostrva Gvadelupa i Martinika, i pripada Zavetnim ostrvima, koja su deo Malih Antila. Zemlja ima površinu od 750 kvadratnih kilometara i najvišu tačku je Morne Diablotins, koji je visok 1.447 metara. Njeno stanovništvo je oko 72.000 ljudi, uglavnom afričkog porekla. Zvanični jezik je engleski, ali se takođe govori i kreolski, koji je mešavina francuskog, afričkog i engleskog jezika.
Dominika je naseljena od petog veka od strane Arawaka koji su stigli iz Južne Amerike. Kalinago su ih zamenili u 15. veku. Kristofer Kolumbo je navodno prošao pored ostrva u nedelju, 3. novembra 1493. godine. Kasnije je bila kolonizovana od strane Evropljana, pretežno od strane Francuza od 1690-ih do 1763. godine. Francuzi su uvozili robove iz Zapadne Afrike da rade na plantažama kafe. Velika Britanija je preuzela posedovanje 1763. godine nakon Sedmogodišnjeg rata, i postepeno uspostavila engleski kao svoj zvanični jezik. Ostrvo je steklo nezavisnost kao republika 1978. godine.
Dominika ima nadimak “Ostrvo prirode Kariba” zbog svoje spektakularne, bujne i raznovrsne flore i faune, koja je zaštićena obimnim sistemom prirodnih parkova. To je najmlađe ostrvo u Malim Antilima, i zapravo se još uvek formira geotermalnom - vulkanskom aktivnošću, što dokazuje drugi najveći termalni izvor na svetu, koji se zove Ključalo jezero. Na ostrvu živi oko 15% svih vrsta primata na svetu, uključujući planinske gorile, bonobo majmune i okapije, koji su srodni žirafama.
Na Dominiki još uvek žive domorodački ljudi koji se zovu Kalinago ili Karibi. Oni su bili prvi stanovnici ostrva i danas ih ima oko 3.000 koji žive na ostrvu, predstavljajući najveću domorodačku populaciju u regionu. Većina njih živi u Kalinago teritoriji, gde možete posetiti Kalinago Barana Aute, model sela. Samo zapamtite da to učinite sa poštovanjem. Ručno izrađeni zanati će biti na prodaju, a možete posmatrati i tradicionalne festivale, rituale i plesove.
Dominika ima devet vulkana od 16 aktivnih na Karibima, iako su erupcije retke. Drugi znaci geotermalne aktivnosti uključuju fumarole (vulkanske otvore) i tople izvore. U južnom delu ostrva nalazi se veliki urušeni podmorski kaldera. Delovi izloženog ruba ove kaldera čine jugozapadni vrh ostrva kod Scotts Head.
Dominika ima reku za svaki dan u godini. Ima preko 365 reka, od kojih su neke bistre, dok druge imaju prelepe mlečno plave boje od oticanja minerala. Osim toga, ovde su dnevne temperature nešto niže, oko 1,5 °C (2,7 °F), a vlažnost je veća. U unutrašnjosti ostrva, koja je u potpunosti pokrivena brdima i planinama, kiše su još češće i obilnije, zapravo, postoje kišne šume, a klima se može definisati kao ekvatorijalna.
Dominika ima najviše gromova na svetu. Prema Svetskoj meteorološkoj organizaciji, Dominika ima u proseku 158 dana sa gromovima godišnje. Ovo je verovatno zbog visoke vlage i solarne radijacije koja uzrokuje oblačnost i oluje tokom dana.
Dominika ima tropsku klimu, koja je topla i vlažna tokom cele godine, sa relativno hladnijim i suvljim periodom od januara do sredine aprila i vrućim, vlažnim i kišnim periodom od sredine juna do sredine novembra. U prvom periodu duvaju severoistočni pasati, koji su stalni vetrovi tipični za tropske klime, dok su u drugom periodu ti vetrovi neredovniji i mogu imati pauze, povećavajući osećaj sparine. Kiša je obilna: na zapadnoj obali padne 2.000 milimetara kiše godišnje, a na istočnoj obali, koja je direktno izložena pasatima, još više, oko 2.500 milimetara.