Planeta

Bolivia

Lokalno vreme Sukre
Zvanični naziv:
Republika Bolivija
Naziv na engleskom:
Bolivia
Kontinent:
Južna Amerika
Zvanični jezik:
Španski
Keuča
Ajmara
Broj stanovnika:
11.673.021 (2020)
Religija:
Katolici 79.0%
Protestanti 13.7%
Ostali 3.2%
Neopredeljeni 4,1%
Površina:
1.098.581 km2
Najviša tačka:
6.542 m, Nevado Sajama
Najniža tačka:
90 m, Rio Paraguay
Dužina obale:
0 km (Bolivia nema izlaz na more)
Dužina granice:
7.252 km
Države sa kojima se graniči:
1. Brazil 3.403 km
2. Peru 1.212 km
3. Čile 942 km
4. Argentina 942 km
5. Paragvaj 753 km

Valuta:
Bolivijski Bolivijano (BOB)
Pozivni broj:
+(591)
Važni telefoni:
Policija: 110
Hitna pomoć: 118
Vatrogasci: 119
Internet domen:
.bo
Državni praznik:
Proglašenje republike, 06. avgust
Opis praznika:
Predstavlja dan proglašenja republike i sticanja nezavisnosti od Španije 1825. godine.

Glavni grad:
Sukre
Vremenska zona:
UTC/GMT -4:00
Geografska širina i dužina:
16.20S 68.10W
Vazdušna udaljenost glavnog grada od Beograda:
11 147 km
Međunarodni aerodrom:
Sucre Alcantari International Airport
Broj stanovnika glavnog grada:
237.480 (2012)

Voltaža i frekvencija struje:
230V - 50Hz
Tip utičnice:
A, C

Zastava Bolivije u trenutnom obliku je usvojena 1851. godine. Ima horizontalnu podelu na tri boje, crvenu; žutu i zelenu. Na sredini se nalazi grb bolivije. Crvena predstavlja životinje Bolivije i njenu oslobodilačku vojsku, zelena plodnost a žuta nalazišta minerala.
Državno uređenje:
Republika

Predsednik
Evo Morales

Predsednik Vlade
Evo Morales

Članstvo u međunarodnim organizacijama:

Član
UNAMID Hibridna operacija Afričke unije / Ujedinjenih nacija u Darfuru
OPANAL Agencija za zabranu nuklearnog oružja u Latinskoj Americi i na Karibima
CAN Andska zajednica
CD Zajednica demokratija
CELAC Zajednica država Latinske Amerike i Kariba
ECLAC Ekonomska komisija Ujedinjenih Nacija za Latinsku Ameriku i Karibe
FAO Organizacija za hranu i poljoprivredu
G - 77 Grupa 77
IADB Interamerička banka za razvoj
IPU Interparlamentarna unija
IAEA Međunarodna agencija za atomsku energiju
IBRD Međunarodna banka za obnovu i razvoj
ICC Međunarodna privredna komora
ICAO Međunarodna organizacija civilnog vazduhoplovstva
ICCt Međunarodni krivični sud
INTERPOL Međunarodna organizacija kriminalističke policije
IDA Međunarodna asocijacija za razvoj
IFRCS Međunarodna federacija društava Crvenog krsta i Crvenog polumeseca
IFC Međunarodna finansijska korporacija
IFAD Međunarodni fond za razvoj poljoprivrede
ILO Međunarodna organizacija rada
IMO Međunarodna pomorska organizacija
IMSO Međunarodna organizacija za mobilni satelit
IMF Međunarodni monetarni fond
IOC Međunarodni olimpijski komitet
IOM Međunarodna organizacija za migracije
ICRM Međunarodni pokret Crvenog krsta i Crvenog polumeseca
ITSO Međunarodna organizacija za satelitske telekomunikacije
ITU Međunarodna unija za telekomunikacije
ITUC Međunarodna konfederacija sindikata
LAES 
LAIA Latinsko-američka asocijacija za integraciju
MIGA Multilateralna agencija za garancije investicija
NAM Pokret nesvrstanih
OPCW Organizacija za zabranu hemijskog oružja
OAS Organizacija američkih država
OIE Svetska organizacija za zdravlje životinja
PCA Stalni arbitražni sud
RG Grupa Rio
UNASUR Unija južnoameričkih nacija
UN Ujedinjene nacije
UNCTAD Konferencija Ujedinjenih nacija za trgovinu i razvoj
UNESCO Organizacija Ujedinjenih nacija za obrazovanje, nauku i kulturu
UNGA Generalna skupština Ujedinjenih nacija
UNIDO Organizacija Ujedinjenih nacija za industrijski razvoj
UNISFA Privremene bezbednosne snage Ujedinjenih nacija za Abiei
MONUSCO Misija Organizacije Ujedinjenih nacija za stabilizaciju u Demokratskoj Republici Kongo
UPU Univerzalna poštanska unija
WCL Svetska konfederacija rada
WCO Svetska carinska organizacija
WFTU Svetska federacija sindikata
WHO Svetska zdravstvena organizacija
WIPO Svetska organizacija za intelektualnu svojinu
WMO Svetska meteorološka organizacija
UNWTO Svetska turistička organizacija
WTO Svetska trgovinska organizacija

Pridruženi član
BIPM Međunarodni biro za mere
ICGEB Međunarodni centar za genetski inžinjering i biotehnologiju
Zajedničko tržište južnog konusa (Mercosur) ili južno zajedničko tržište

Neregionalni potencijalni član
AIIB Azijska investiciona banka za infrastrukturu

Saradnik
CERN Evropska organizacija za nuklearna istraživanja
OIML Međunarodna organizacija za zakonsku metrologiju

Vizni režim
Za putovanje u Boliviju potrebna je viza. Za nosioca putnog lista u tranzitu nije potrebna viza.

Bezbednosna situacija
U Boliviji je veliki problem ilegalna trgovina narkoticima.

Izvor: Ministarstvo spoljnih poslova Republike Srbije

Zdravstvena situacija
Zdravstveno osiguranje nije obavezno, ali se stranim turistima preporučuje da se osiguraju u zemlji iz koje dolaze. Bolivijske zdravstvene ustanove svoje usluge uglavnom naplaćuju u gotovini, a kreditne kartice i čekove ne primaju. Zbog velike nadmorske visine i razređenog vazduha, putnici prilikom dolaska mogu imati problema sa disanjem, osećaj mučnine i slične probleme.

Izvor: Ministarstvo spoljnih poslova Republike Srbije

Opšta situacija
Pored španskog, osnovni jezik za sporazumevanje je engleski, koji se govori na svim značajnijim turističkim punktovima.

Izvor:Ministarstvo spoljnih poslova Republike Srbije
Rezultati pretrage za kriterijum: država=Bolivia

Ambasada Republike Srbije
Na nerezidencijalnoj osnovi Boliviju pokriva ambasada Republike Srbije u Brazilu.
Ambasador: Veljko Lazić
Adresa: SES Avenida das Nacoes, Qd. 803, Lote 15, CEP 70409-900 Brazilija, Brazil
Broj telefona: +55 (61) 3223-7272, +55 (61) 3223-1994
Broj faksa: +55 (61) 3223-8462

Ambasada države Bolivia u Srbiji
Adresa: Ne postoji ambasada Bolivije u Republici Srbiji.


Kažu o sebi:

Bolivija je zemlja u Južnoj Americi koja ima mnogo toga da ponudi turistima koji žele da otkriju njenu raznoliku kulturu, prirodu i istoriju.
Bolivija je jedina zemlja na svetu koja ima dva glavna grada: La Paz i Sucre. La Paz je sedište vlade i najviši grad na svetu, dok je Sucre ustavni i sudski centar i mesto gde je proglašena nezavisnost od Španije 1825. godine.
Bolivija ima najveće slano jezero na svetu, Salar de Uyuni, koje se prostire na preko 10.000 kvadratnih kilometara i koje je nastalo isušivanjem drevnog jezera. Salar de Uyuni je poznat po svojoj neverovatnoj lepoti, posebno kada se ogleda nebo na njegovoj površini.
Bolivija ima najveću raznolikost biljnog i životinjskog sveta u Južnoj Americi, sa više od 20.000 vrsta biljaka, 1.400 vrsta ptica, 300 vrsta sisara i 400 vrsta riba. Bolivija ima i najveći deo Pantanala, najvećeg močvarnog područja na svetu, koje je dom za mnoge ugrožene vrste kao što su jaguar, anakonda, divlji pas i tapir.
Bolivija ima najbogatiju tradiciju narodne muzike u Južnoj Americi, koja se zasniva na nasleđu autohtonih naroda kao što su Aymara i Quechua, kao i na uticaju španskih i afričkih kultura. Bolivijska muzika koristi razne instrumente kao što su zampona (pan frula), charango (mala gitara), quena (flauta) i bombo (bubanj). Bolivijska muzika se često izvodi na festivalima i karnevalima, kao što je čuveni Karneval u Oruruu, koji je proglašen za remek-delo usmenog i nematerijalnog nasleđa čovečanstva od strane UNESCO-a.
Bolivija ima najstariju železnicu u Južnoj Americi, koja datira iz 1872. godine i koja je povezivala gradove Potosí i Antofagasta u Čileu. Železnica je služila za transport srebra iz rudnika u Potosíu, koji je bio jedan od najvećih izvora bogatstva za špansku kolonijalnu vlast. Danas se železnica koristi uglavnom za turizam i prevoz robe.
Bolivija ima bogatu i burnu istoriju, koja seže od drevnih civilizacija Tiwanaku i Inka, preko španske kolonizacije i borbe za nezavisnost, do modernih političkih previranja i društvenih pokreta. Bolivija je danas multietnička država koja pokušava da uspostavi ravnotežu između različitih interesa i identiteta svojih građana.
Bolivija se graniči sa pet zemalja: Brazilom na severu i istoku, Paragvajem i Argentinom na jugu, Čileom na jugozapadu i Peruom na zapadu. Bolivija nema izlaz na more, što je posledica gubitka teritorije u ratovima sa Čileom u 19. veku.
Klima u Boliviji varira u zavisnosti od nadmorske visine i geografskog položaja. U nizinama i ravnicama vlada gotovo ekvatorijalna klima (topla tokom cele godine sa kratkim suvim periodom) na dalekom severu i tropska klima (sa dužim i hladnijim suvim periodom) u centru i jugu. Na visoravni i andskim planinskim vrhovima klima je hladnija i uglavnom prilično suva.