Planeta

Čile

Lokalno vreme Santiago de Čile
Zvanični naziv:
Republika Čile
Naziv na engleskom:
Chile
Kontinent:
Južna Amerika
Zvanični jezik:
Španski
Broj stanovnika:
19.116.201 (2020)
Religija:

Katolici 54.0%
Protestanti 14.0%
Ateisti 14.0%
Ostali 18.0%
Površina:
756.950 km2
Najviša tačka:
6.880 m, Nevado Ojos del Salado
Najniža tačka:
0 m, Tihi okean
Dužina obale:
6.435 km
Dužina granice:
7.801 km
Države sa kojima se graniči:
1. Argentina 6.691 km
2. Bolivija 942 km
3. Peru 168 km

Valuta:
Čileanski Pezos (CLP)
Pozivni broj:
+(56)
Važni telefoni:
Policija: 133
Hitna pomoć: 131
Vatrogasci: 132
Internet domen:
.cl
Državni praznik:
Dan nezavisnosti, 18. september
Opis praznika:
Ovaj državni praznik se slavi u Čileu 18. septembra i obeležava datum kada je čileanski narod proglasio nezavisnost od Španije 1810. Nacionalni je dan Čilea, a uz Božić, ovaj period je najvažnije vreme praznika u godini u Čileu.

Glavni grad:
Santiago de Čile
Vremenska zona:
UTC/GMT -3:00
Geografska širina i dužina:
33.24S 70.40W
Vazdušna udaljenost glavnog grada od Beograda:
12 610 km
Međunarodni aerodrom:
Aeropuerto Internacional Comodoro Arturo Merino Benitez Santiago
Broj stanovnika glavnog grada:
320.000 (2008)
Površina glavnog grada:
641,4 km2

Voltaža i frekvencija struje:
220V - 50Hz
Tip utičnice:
C, L

Zastava Čilea sastoji se od dve horizontalne trake crvene i bele boje podjednake širine. Na belom polju, u gornjem levom uglu se nalazi plavi kvadrat sa belom petokrakom u centru koja predstavlja vodilju napretka i časti. Plava je simbol neba a bela snegom pokrivenih Anda. Crvena predstavlja krv prolivenu u borbi za nezavisnost.
Državno uređenje:
Republika

Predsednik
Sebastijan Pinjera

Predsednik Vlade
Sebastijan Pinjera

Članstvo u međunarodnim organizacijama:

Član
OPANAL Agencija za zabranu nuklearnog oružja u Latinskoj Americi i na Karibima
APEC Azijsko-pacifička ekonomska saradnja
BIPM Međunarodni biro za mere
CD Zajednica demokratija
CELAC Zajednica država Latinske Amerike i Kariba
ECLAC Ekonomska komisija Ujedinjenih Nacija za Latinsku Ameriku i Karibe
FAO Organizacija za hranu i poljoprivredu
G - 15 Grupa 15
G - 77 Grupa 77
IADB Interamerička banka za razvoj
IPU Interparlamentarna unija
IAEA Međunarodna agencija za atomsku energiju
IBRD Međunarodna banka za obnovu i razvoj
ICGEB Međunarodni centar za genetski inžinjering i biotehnologiju
ICC Međunarodna privredna komora
ICAO Međunarodna organizacija civilnog vazduhoplovstva
ICSG Međunarodna studijska grupa za bakar
ICCt Međunarodni krivični sud
INTERPOL Međunarodna organizacija kriminalističke policije
IDA Međunarodna asocijacija za razvoj
IEC Međunarodna elektrotehnička komisija
IFRCS Međunarodna federacija društava Crvenog krsta i Crvenog polumeseca
IFC Međunarodna finansijska korporacija
IFAD Međunarodni fond za razvoj poljoprivrede
IHO Međunarodna hidrografska organizacija
ILO Međunarodna organizacija rada
IMO Međunarodna pomorska organizacija
IMSO Međunarodna organizacija za mobilni satelit
IMF Međunarodni monetarni fond
IOC Međunarodni olimpijski komitet
IOM Međunarodna organizacija za migracije
ISO Međunarodna organizacija za standardizaciju
ICRM Međunarodni pokret Crvenog krsta i Crvenog polumeseca
ITSO Međunarodna organizacija za satelitske telekomunikacije
ITU Međunarodna unija za telekomunikacije
ITUC Međunarodna konfederacija sindikata
LAES 
LAIA Latinsko-američka asocijacija za integraciju
MIGA Multilateralna agencija za garancije investicija
NAM Pokret nesvrstanih
OECD Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj
OPCW Organizacija za zabranu hemijskog oružja
OAS Organizacija američkih država
OIV Međunarodna organizacija za vino i vinovu lozu
OIE Svetska organizacija za zdravlje životinja
Pacifička alijansa
PCA Stalni arbitražni sud
RG Grupa Rio
UNASUR Unija južnoameričkih nacija
UN Ujedinjene nacije
UNCTAD Konferencija Ujedinjenih nacija za trgovinu i razvoj
UNESCO Organizacija Ujedinjenih nacija za obrazovanje, nauku i kulturu
UNEP Program Ujedinjenih nacija za životnu sredinu
UNGA Generalna skupština Ujedinjenih nacija
UNHCR Visoki komesar Ujedinjenih nacija za izbeglice
UNIDO Organizacija Ujedinjenih nacija za industrijski razvoj
UNMOGIP Grupa vojnih posmatrača Ujedinjenih nacija u Indiji i Pakistanu
UNTSO Organizacija Ujedinjenih nacija za nadzor primirja
UPU Univerzalna poštanska unija
WCL Svetska konfederacija rada
WCO Svetska carinska organizacija
WFTU Svetska federacija sindikata
WHO Svetska zdravstvena organizacija
WIPO Svetska organizacija za intelektualnu svojinu
WMO Svetska meteorološka organizacija
UNWTO Svetska turistička organizacija
WTO Svetska trgovinska organizacija

Pridruženi član
CAN Andska zajednica
Zajedničko tržište južnog konusa (Mercosur) ili južno zajedničko tržište

Posmatrač
SICA Centralno-američki integracioni sistem
Međunarodna energetska povelja

Regionalni potencijalni član


Neregionalni potencijalni član
AIIB Azijska investiciona banka za infrastrukturu

Kandidat
IRENA Medjunarodna agencija za obnovljivu energiju

Saradnik
CERN Evropska organizacija za nuklearna istraživanja

Vizni režim
Za putovanje u Čile viza nije potrebna za boravak do devedeset dana. Za nosioca putnog lista u tranzitu nije neophodna viza ukoliko ne pokreće imigracioni postupak i istog dana nastavi put ka krajnjem odredištu.

Bezbednosna situacija
Najveću pretnju predstavljaju saobraćajne nesreće izazvane nepoštovanjem saobraćajnih znakova, pravila i prebrzom vožnjom.Masovne demonstracije nisu česte, a najčešće se organizuju 29. marta, na Dan mladih boraca, ili 11. septembra, kada je godišnjica udara protiv vlade predsednika S.Aljendea. Stopa kriminala u Čileu nije visoka i preporučuju se mere predostrožnosti uobičajene za turiste i boravak u većim gradovima ili turističkim centrima.

Izvor:Ministarstvo spoljnih poslova Republike Srbije

Zdravstvena situacija
Opšta sanitarna situacija u Čileu je dobra, a najveći problem predstavlja zagađenje vazduha, koje je najveće u zimskom periodu (od maja do avgusta).

Izvor:Ministarstvo spoljnih poslova Republike Srbije

Opšta situacija
Čile spada u trusna područja.Sva lica koja, čak i ne znajući, prekrše čileanske zakone mogu biti proterana, pritvorena ili uhapšena. Kazne za posedovanje, korišćenje ili ilegalnu trgovinu drogama su izuzetno oštre u Čileu.Nema posebnih karakteristika u ve

Vozačka dozvola
Pored vozačke dozvole R.Srbije neophodno je posedovanje međunarodne vozačke dozvole za upravljanje motornim vozilom, izuzev u slučaju tranzita ili privremenog turističkog boravka. U navedenom drugom slučaju, nacionalna vozačka dozvola važi samo za kategoriju B, u periodu važenja dozvole za turistički boravak. Sud lokalne policije može zahtevati zvaničan prevod vozačke dozvole stranca. Strani državljani sa boravkom u Čileu, koji imaju nacionalne vozačke dozvole, mogu podneti zahtev za izdavanje čileanski vozačke dozvole ako ispunjavaju starosni uslov i ostale važeće kriterijume za izdavanje dozvole.
Rezultati pretrage za kriterijum: država=Čile

Ambasada Republike Srbije
Na nerezidencijalnoj osnovi Čile pokriva ambasada Republike Srbije u Argentini.
Ambasador: Jela Baćović
Adresa: Marcelo T.de Alvear 1705, 1060 Buenos Ajres, Argentina
Broj telefona: +54 (11) 4812-9133, +54 (11) 4813-3445, +54 (11) 4813-3446, +54 (11) 4811-2860
Broj faksa: +54 (11) 4812-1070

Ambasada države Čile u Srbiji
Adresa: Ne postoji ambasada Čilea u Republici Srbiji.


Kažu o sebi:

Čile je najduža zemlja na svetu od severa prema jugu, sa dužinom od 4.620 km (2.647 milja). Obuhvata 38 stepeni geografske širine, ali je vrlo uska, sa prosečnom širinom od samo oko 177 km, sa maksimumom od 350 km kod Antofagaste i minimumom od 15 km kod Puerto Natales .
Čile se graniči sa tri zemlje: Peruom na severu, Bolivijom na severoistoku i Argentinom na istoku. Čile ima ukupnu dužinu granice od oko 7.801 km, od čega je najduža granica sa Argentinom, koja je duga oko 5.150 km1. Čile ima i obalu na Tihom okeanu na zapadu i na Drakeovom prolazu na jugu. Drakeov prolaz je vodeni put koji razdvaja Južnu Ameriku od Antarktika.
Čile ima raznoliku klimu, od pustinjske ali blage na severu, mediteranske u centru, okeanske na jugu i hladne u Andima. Zbog različitih nadmorskih visina u zemlji, temperatura se znatno mijenja od jednog mjesta do drugog. Na obali je tipična mediteranska klima sa toplim, suvim letima i blagim zimama. U unutrašnjosti i planinskim predjelima klima je kontinentalna sa hladnim zimama i toplim letima.
Službeni jezici Čilea su španski i mapudungun. Međutim, većina stanovništva koristi lokalne jezike za svakodnevnu komunikaciju.
Čile je dobio ime po reči “chilli”, koja na jeziku naroda Aymara znači “granica sveta” ili “kraj zemlje”. Ime se sastoji od dvije rekči, “chil” i “li”, koje znače “zemlja” i “granica” na jeziku naroda Quechua.
Čile je jedna od retkih zemalja na svetu koja ima vladinu organizaciju za istraživanje NLO-a, koja se zove CEFAA (Committee for the Study of Anomalous Aerial Phenomena). Ova organizacija je osnovana 1997. godine i radi pod nadzorom Direktorata za civilno vazduhoplovstvo Čilea. Njen cilj je da prikuplja, analizira i istražuje izveštaje o neobičnim vazdušnim pojavama u Čileu i da informiše javnost o njima.
Čile je dom najvećeg bazena na svetu, koji se nalazi u San Alfonso del Mar resortu u gradu Algarrobo. Ovaj bazen je dugačak 1.013 metara (3.323 stope) i pokriva površinu od 8 hektara. Sadrži 250 miliona litara (66 miliona galona) filtrirane morske vode i ima dubinu od 35 metara (115 stopa) na najdubljem mjestu.
Čile je takođe dom najsuvlje pustinje na svetu, Atakama, koja se nalazi na severu zemlje. Ova pustinja ima prosečnu godišnju količinu padavina od samo 15 milimetara (0,6 inča), a neka mesta nisu imala kišu više od 400 godina. Atakama je takođe poznata po svojoj bogatoj geološkoj i biološkoj raznolikosti, kao i po svojim arheološkim nalazištima koja datiraju iz prekolumbijskog perioda.