Vizni režim
Potrebna je viza za putovanje u Tongu. Za nosioca putnog lista u tranzitu ukoliko putuje brodom nije neophodna viza ali ukoliko putuje avionom jeste.
Bezbednosna situacija
Savetuje se uobičajena doza opreznosti prilikom putovanja na ovo pacifičko ostrvo.Postoji opasnost od krađa i fizičkih napada.
Izvor:Ministarstvo spoljnih poslova Republike Srbije
Zdravstvena situacija
Epidemije zaraznih bolesti nisu retkost na Tongi. Ministartvo zdravlja Tonge proglasilo je 31. januara 2018. godine epidemiju denga groznice, a zabeleženi su, takođe, Chikungunya i Zika virus, te se preporučuje konstantna zaštita od komaraca.
Savetujemo da pre polaska na putovanje proverite aktuelnu zdravstvenu situaciju na veb-sajtu Svetske zdravstvene organizacije.
Izvor:Ministarstvo spoljnih poslova Republike Srbije
Opšta situacija
Prirodne nepogode, uključujući ciklone, zemljotrese i cunamije, dešavaju se tokom cele godine, a posebno u periodu od novembra do aprila, kada je sezona ciklona. Ciklon Gita je 12. februara 2018. prouzrokovao znatnu štetu na ostrvu Tongatapu. Na Tongi pos
Ambasada Republike Srbije
Na nerezidencijalnoj osnovi Tongu pokriva ambasada Republike Srbije u Australiji.
Ambasador: Miroljub Petrović
Adresa: 4 Bulwara Close O'Malley, ACT 2606 Kanbera, Australija
Broj telefona: +61 (2) 6290-2630, + 61 (2) 6290-2948
Broj faksa: +61 (2) 6290-2631
Ambasada države Tonga u Srbiji
Adresa: Ne postoji ambasada Tonge u Republici Srbiji.
Kažu o sebi:
Tonga je jedina preostala polinezijska monarhija. Kralj Tupou VI je nasledio presto 2012. godine od svog brata, kralja Džordža Tupoua V, koji je uveo demokratske reforme u zemlji.
Tonga se sastoji od oko 170 ostrva podeljenih u tri glavne grupe: Tongatapu na jugu, Ha’apai u centru i Vava’u na severu. Samo 36 ostrva je naseljeno, a ukupna površina je samo 747 km2. Najveće ostrvo je Tongatapu, na kome se nalazi glavni grad Nuku’alofa.
Tonga je poznata po svojoj bogatoj kulturi i tradiciji. Ostrvljani su veoma gostoljubivi i ponosni na svoje poreklo. Neki od kulturnih simbola su pleteni tepisi (ngatu), plesovi (lakalaka), tetovaže (tatau) i narodna nošnja (ta’ovala).
Tonga je jedna od retkih zemalja na svetu koja nema dugačku granicu sa drugim državama. Zapravo, Tonga je najjužnija tačka trougla Polinezije, koji čine i Havaji i Novi Zeland. Ostrva su okružena Tihim okeanom i nemaju kopnene susede.
Tonga ima tropsku klimu sa izraženim toplim (decembar-april) i hladnim (maj-novembar) periodima. Temperature se kreću od 23 do 32 °C, a godišnja količina padavina je od 1700 do 2970 mm. Cikloni mogu da se jave od oktobra do aprila.
Tonga ima zanimljivu i šarenu istoriju kraljeva, kolonizacije, plemena i susreta sa drugim delovima sveta. Prvi stanovnici Tonge su bili narod Lapita, koji je naselio ostrva pre oko 3000 godina. Od 10. veka n.e. Tongom je vladao niz svetih kraljeva i kraljica, Tu’i Tonga. Oko 1470. godine vladajući Tu’i Tonga je preneo svoju svetovnu vlast svom bratu pod nazivom Tu’i Ha’a Takalaua. Sličan prenos vlasti oko 1600. godine rezultirao je stvaranjem treće linije monarha, Tu’i Kanokupolu, koji su kasnije postali vladari.
Iako su neka ostrva posećivali holandski moreplovci Jakob Le Mer i Abel Jansun Tasman 1616. i 1643. godine, efektivan evropski kontakt datira od kapetana Džejmsa Kuka, koji je posetio ostrva između 1773. i 1777. godine. Kuk je nazvao ostrva Tonga Prijateljskim ostrvima, jer su mu domoroci pružili potrebne zalihe i srdačno ga dočekali.
Londonsko misionarsko društvo i misija metodista su bezuspešno pokušali da uvedu hrišćanstvo u Tongu 1797. i 1822. godine. Obnovljeni pokušaj metodističke misije 1826. godine bio je uspešan, a rimokatolička misija je uspostavljena od strane Marista 1842. godine.
Između 1799. i 1852. godine Tonga je prošla kroz period rata i nereda. To je konačno okončao Taufa’ahau, koji je prešao na hrišćanstvo 1831. godine pod uticajem metodističkih misionara. On je postao Tu’i Kanokupolu i kasnije uzeo titulu kralja Džordža Tupoua I 1845. godine. Za vreme kraljeve dugog vladanja (1845-1893), Tonga je postala ujedinjena i nezavisna zemlja sa modernim ustavom (1875), pravnim kodeksom i administrativnom strukturom.