Planeta

Surinam

Lokalno vreme Paramaribo
Zvanični naziv:
Republika Surinam
Naziv na engleskom:
Suriname
Kontinent:
Južna Amerika
Zvanični jezik:
Holandski
Broj stanovnika:
586.632 (2020)
Religija:
Katolici 29.3%
Protestanti 21.2%
Hindusi 19.8%
Muslimani 15.2%
Lokalna religija 5.3%
Ostali 3.8%
Neopredeljeni 5.4%
Površina:
163.821 km2
Najviša tačka:
1.230 m, Juliana Top
Najniža tačka:
-2 m, Neimenovana lokacija u obalnoj ravnici
Dužina obale:
386 km
Dužina granice:
1.907 km
Države sa kojima se graniči:
1. Gvajana 836 km
2. Francuska Gvajana 556 km
3. Brazil 515 km

Valuta:
Surinamski Dolar (SRD)
Pozivni broj:
+(597)
Važni telefoni:
Policija: 111
Hitna pomoć: 113
Vatrogasci: 110
Internet domen:
.sr
Državni praznik:
Dan nezavisnosti, 25. novembar
Opis praznika:
Predstavlja dan sticanja nezavisnosti od Holandije 1975. godine.

Glavni grad:
Paramaribo
Vremenska zona:
UTC/GMT -3:00
Geografska širina i dužina:
05.50N 55.10W
Vazdušna udaljenost glavnog grada od Beograda:
8 414 km
Međunarodni aerodrom:
Zorg & Hoop Airport
Broj stanovnika glavnog grada:
242.946 (2004)

Voltaža i frekvencija struje:
127V/220V - 60 Hz
Tip utičnice:
A, B, C, F

Zastava Surinama je usvojena 25. novembra 1975. kada je ova zemlja stekla nezavisnost. Zastava se sastoji od pet horizontalnih pruga zelene, bele i crvene boje. Zelene pruge se nalaze na vrhu i dnu zastave i duple su širine. Na sredini crvene pruge se nalazi žuta zvezda petokraka. Zvezda predstavlja jedinstvo svih etničkih grupa ove zemlje. Boje takođe nose simboličko značenje. Crvena označava ljubav i progres, zelena nadu i plodnost, a bela mir i pravdu. Pre nezavisnosti zastava se sastojala od pet obojenih zvezda povezanih elipsom. Svaka od zezda je označavala određenu etničku grupu, a elipsa vezu između njih.
Državno uređenje:
Republika

Predsednik
Desi Bauterse

Predsednik Vlade
Desi Bauterse

Članstvo u međunarodnim organizacijama:

Član
ACP Group Afrička, Karipska i Pacifička grupa Zemalja
OPANAL Agencija za zabranu nuklearnog oružja u Latinskoj Americi i na Karibima
AOSIS Savez malih ostrvskih država

CD Zajednica demokratija
CELAC Zajednica država Latinske Amerike i Kariba
ECLAC Ekonomska komisija Ujedinjenih Nacija za Latinsku Ameriku i Karibe
FAO Organizacija za hranu i poljoprivredu
G - 77 Grupa 77
IADB Interamerička banka za razvoj
IPU Interparlamentarna unija
IBRD Međunarodna banka za obnovu i razvoj
ICAO Međunarodna organizacija civilnog vazduhoplovstva
ICJ Međunarodni sud pravde
ICCt Međunarodni krivični sud
INTERPOL Međunarodna organizacija kriminalističke policije
IDA Međunarodna asocijacija za razvoj
IFRCS Međunarodna federacija društava Crvenog krsta i Crvenog polumeseca
IFC Međunarodna finansijska korporacija
IFAD Međunarodni fond za razvoj poljoprivrede
IHO Međunarodna hidrografska organizacija
ILO Međunarodna organizacija rada
IMO Međunarodna pomorska organizacija
IMF Međunarodni monetarni fond
IOC Međunarodni olimpijski komitet
IOM Međunarodna organizacija za migracije
ICRM Međunarodni pokret Crvenog krsta i Crvenog polumeseca
ITU Međunarodna unija za telekomunikacije
ITUC Međunarodna konfederacija sindikata
IDB Islamska banka za razvoj
LAES 
MIGA Multilateralna agencija za garancije investicija
NAM Pokret nesvrstanih
OPCW Organizacija za zabranu hemijskog oružja
OAS Organizacija američkih država
OIE Svetska organizacija za zdravlje životinja
OIC Organizacija islamske saradnje
PCA Stalni arbitražni sud
UNASUR Unija južnoameričkih nacija
UN Ujedinjene nacije
UNCTAD Konferencija Ujedinjenih nacija za trgovinu i razvoj
UNESCO Organizacija Ujedinjenih nacija za obrazovanje, nauku i kulturu
UNGA Generalna skupština Ujedinjenih nacija
UNIDO Organizacija Ujedinjenih nacija za industrijski razvoj
UPU Univerzalna poštanska unija
WCL Svetska konfederacija rada
WCO Svetska carinska organizacija
WHO Svetska zdravstvena organizacija
WIPO Svetska organizacija za intelektualnu svojinu
WMO Svetska meteorološka organizacija
WTO Svetska trgovinska organizacija


Regionalni član
CDB Karibska banka za razvoj

Pridruženi član
Zajedničko tržište južnog konusa (Mercosur) ili južno zajedničko tržište

Vizni režim
Viza nije potrebna za boravak u Surinamu do trideset dana
Rezultati pretrage za kriterijum: država=Surinam

Ambasada Republike Srbije
Na nerezidencijalnoj osnovi Surinam pokriva ambasada Republike Srbije u Sjedinjenim Američkim Državama.
Ambasador: Đerđ Matković
Adresa: c2233, Wisconsin Avenue, N.W. Suite 410, Vašington DC 20007
Broj telefona: +1 (202) 3320-333
Broj faksa: +1 (202) 3323-933, +1 (202) 3325-974

Ambasada države Surinam u Srbiji
Adresa: Ne postoji ambasada Surinama u Republici Srbiji.


Kažu o sebi:

Surinam je najmanja nezavisna država na Južnoameričkom kontinentu, sa površinom od 163.820 kvadratnih kilometara i oko 585.000 stanovnika. Većina stanovništva živi u uskoj obalnoj ravnici, gde se nalaze i glavni grad Paramaribo i drugi veći gradovi.
Surinam ima bogatu i raznovrsnu floru i faunu, koja je uglavnom ugrožena zbog novog razvoja. Oko 93% teritorije Surinama je pokriveno džunglom, koja je deo Amazonije. U Surinamu se mogu naći egzotične životinje kao što su jaguari, divovske vidre, kajmani i šarene ptice.
Surinam ima složenu i raznoliku kulturnu baštinu, koja odražava uticaj različitih naroda koji su naseljavali ovu zemlju. U Surinamu se govori holandski kao zvanični jezik, ali i kreolski jezik Sranan Tongo, koji je mešavina engleskog, holandskog, afričkog i indijskog jezika. Takođe se govore i drugi jezici kao što su hindustanski, javanski, kineski i indijanski jezici.
Surinam ima tropsku klimu, vruću i vlažnu tokom cele godine. Dnevne temperature u Paramaribu se kreću od 24°C do 32°C. Temperature u unutrašnjosti, koje nisu ublažene stalnim obalnim povetarcem, su obično više. Godišnja količina padavina iznosi oko 2200 milimetara. Lokalci kažu da Surinam ima četiri godišnja doba: malu kišnu sezonu (decembar-februar), malu suvu sezonu (mart-april), veliku kišnu sezonu (maj-avgust) i veliku suvu sezonu (septembar-novembar).
Surinam ima zanimljivu istoriju, koja je obeležena kolonijalnim vladavinama, ropstvom, imigracijom i nezavisnošću. Prvi Evropljani koji su došli u Surinam bili su španski istraživači i holandski trgovci u 16. veku. Surinam je bio holandska kolonija od 1667. godine, kada ga je Holandija preuzela od Engleske. Na plantažama šećera su radili robovi iz Afrike, koji su ukinuti 1863. godine. Tada su dovedeni radnici iz Indije, Jave, Kine i Madeire. Holandija je Surinamu dala nezavisnost 1975. godine. Od tada, Surinam je imao nekoliko vojnih udara i građanskih ratova, ali se vratio demokratiji 1991. godine.
Surinam se graniči sa Francuskom Gvajanom na istoku, Brazilom na jugu i Gvajanom na zapadu. Na severu izlazi na Atlantski okean.