Planeta

Panama

Lokalno vreme Panama siti
Zvanični naziv:
Republika Panama
Naziv na engleskom:
Panama
Kontinent:
Severna Amerika
Zvanični jezik:
Španski
Broj stanovnika:
4.314.767 (2020)
Religija:
Katolici 75.3%
Protestanti 16.4%
Ostali 3.5%
Neopredeljeni 4.8%
Površina:
75.417 km2
Najviša tačka:
3.475 m, Volcan Baru
Najniža tačka:
0 m, Tihi okean
Dužina obale:
2.490 km
Dužina granice:
687 km
Države sa kojima se graniči:
1. Kostarika 348 km
2. Kolumbija 339 km

Valuta:
Panamska Balboa (PAB)
Američki Dolar (USD)
Pozivni broj:
+(507)
Važni telefoni:
Policija: 911
Hitna pomoć: 911
Vatrogasci: 911
Internet domen:
.pa
Državni praznik:
Dan odvajanja, 03. novembar
Opis praznika:
Predstavlja dan sticanja nezavisnosti od Kolumbije 1903. godine.

Glavni grad:
Panama siti
Vremenska zona:
UTC/GMT -5:00
Geografska širina i dužina:
09.00N 79.25W
Vazdušna udaljenost glavnog grada od Beograda:
10 061 km
Međunarodni aerodrom:
Panama Airport
Broj stanovnika glavnog grada:
880.691
Površina glavnog grada:
275 km2

Voltaža i frekvencija struje:
120V - 60Hz
Tip utičnice:
A, B

Zastava Paname je usvojena 20. decembra, 1903. i privremeno prihvaćena 1904. od strane ustavne skupštine. Nije definitivno prihvaćena do 1925. Plava i crvena boja predstavljaju konzervativnu i liberalnu partiju; bela predstavlja mir; plava zvezda predstavlja čistotu i čestitost a crvena zvezda predstavlja vlast i zakon u zemlji.
Državno uređenje:
Republika

Predsednik
Laurentino Kortizo

Predsednik Vlade
Laurentino Kortizo

Članstvo u međunarodnim organizacijama:

Član
OPANAL Agencija za zabranu nuklearnog oružja u Latinskoj Americi i na Karibima
SICA Centralno-američki integracioni sistem
CD Zajednica demokratija
CELAC Zajednica država Latinske Amerike i Kariba
ECLAC Ekonomska komisija Ujedinjenih Nacija za Latinsku Ameriku i Karibe
FAO Organizacija za hranu i poljoprivredu
G - 77 Grupa 77
IADB Interamerička banka za razvoj
IPU Interparlamentarna unija
IAEA Međunarodna agencija za atomsku energiju
IBRD Međunarodna banka za obnovu i razvoj
ICGEB Međunarodni centar za genetski inžinjering i biotehnologiju
ICC Međunarodna privredna komora
ICAO Međunarodna organizacija civilnog vazduhoplovstva
ICJ Međunarodni sud pravde
ICCt Međunarodni krivični sud
INTERPOL Međunarodna organizacija kriminalističke policije
IDA Međunarodna asocijacija za razvoj
IFRCS Međunarodna federacija društava Crvenog krsta i Crvenog polumeseca
IFC Međunarodna finansijska korporacija
IFAD Međunarodni fond za razvoj poljoprivrede
ILO Međunarodna organizacija rada
IMO Međunarodna pomorska organizacija
IMSO Međunarodna organizacija za mobilni satelit
IMF Međunarodni monetarni fond
IOC Međunarodni olimpijski komitet
IOM Međunarodna organizacija za migracije
IRENA Medjunarodna agencija za obnovljivu energiju
ISO Međunarodna organizacija za standardizaciju
ISO-SUGAR Međunarodna organizacija za šećer
ICRM Međunarodni pokret Crvenog krsta i Crvenog polumeseca
ITSO Međunarodna organizacija za satelitske telekomunikacije
ITU Međunarodna unija za telekomunikacije
ITUC Međunarodna konfederacija sindikata
LAES 
LAIA Latinsko-američka asocijacija za integraciju
MIGA Multilateralna agencija za garancije investicija
NAM Pokret nesvrstanih
OPCW Organizacija za zabranu hemijskog oružja
OAS Organizacija američkih država
OIE Svetska organizacija za zdravlje životinja
PCA Stalni arbitražni sud
RG Grupa Rio
UN Ujedinjene nacije
UNCTAD Konferencija Ujedinjenih nacija za trgovinu i razvoj
UNESCO Organizacija Ujedinjenih nacija za obrazovanje, nauku i kulturu
UNGA Generalna skupština Ujedinjenih nacija
UNIDO Organizacija Ujedinjenih nacija za industrijski razvoj
UNFPA Populacioni fond Ujedinjenih nacija
UPU Univerzalna poštanska unija
WCL Svetska konfederacija rada
WCO Svetska carinska organizacija
WFTU Svetska federacija sindikata
WHO Svetska zdravstvena organizacija
WIPO Svetska organizacija za intelektualnu svojinu
WMO Svetska meteorološka organizacija
UNWTO Svetska turistička organizacija
WTO Svetska trgovinska organizacija

Neregionalni član
BCIE Centralno-američka banka za ekonomsku integraciju

Pridruženi član
BIPM Međunarodni biro za mere

Posmatrač
CAN Andska zajednica
Međunarodna energetska povelja
Pacifička alijansa
UNASUR Unija južnoameričkih nacija

Saradnik
OIML Međunarodna organizacija za zakonsku metrologiju

Vizni režim
Viza za Panamu nije potrebna za turistički boravak. Za nosioca putnog lista u tranzitu nije neophodna viza.

Bezbednosna situacija
Rizici od oružanih sukoba i kriminala su visoki, potrebna je povećana pažnja.

Izvor:Ministarstvo spoljnih poslova Republike Srbije

Zdravstvena situacija
Dokaz o vakcinaciji i zdravstveno osiguranje nisu neophodni, ali se preporučuje putno zdravstveno osiguranje. Opšta sanitarna situacija je dobra, a nema ni epidemija. Preporučuje se flaširana voda i izbegavanje ishrane na uličnim kioscima.

Izvor:Ministarstvo spoljnih poslova Republike Srbije

Opšta situacija
Česte su i vrlo jake kiše.Kišna sezona traje od maja do oktobra.

Izvor:Ministarstvo spoljnih poslova Republike Srbije
Rezultati pretrage za kriterijum: država=Panama

Ambasada Republike Srbije
Na nerezidencijalnoj osnovi Panamu pokriva ambasada Republike Srbije u Meksiku.
Ambasador: Goran Mešić
Adresa: Av. Montanas Rocallosas No.515 Lomas de Chapultepec, 11000 Meksiko, D.F. Meksiko
Broj telefona: +52 (55) 5520-0524, + 52 (55) 5520-2523
Broj faksa: +52 (55) 5520-9927

Ambasada države Panama u Srbiji
Adresa: Ne postoji ambasada Paname u Republici Srbiji.


Kažu o sebi:

Panama je jedina zemlja na svetu gde možeš da vidiš izlazak sunca na Pacifiku i zalazak sunca na Atlantiku. To je zato što je Panama uska i zakrivljena u obliku slova S, pa se njene obale nalaze na istoku i zapadu, a ne na severu i jugu.
Panama je domaćin najdužeg železničkog mosta na svetu, koji prelazi Panamski kanal. Most je dug 5.425 metara i nazvan je Most Amerika (Puente de las Americas). Most je izgrađen 1962. godine i povezuje severni i južni deo kontinenta.
Panama ima jednu od najbogatijih biodiverziteta na svetu, sa više od 10.000 vrsta biljaka i životinja. U Panami se nalaze i neke od najređih vrsta, kao što su zlatna žaba (Atelopus zeteki), harpijski orao (Harpia harpyja) i tri prsta lenjivac (Bradypus pygmaeus).
Panama je poznata po svojoj kafi, koja spada među najskuplje i najkvalitetnije na svetu. Najpoznatija vrsta kafe je Geisha (Gesha), koja potiče iz Etiopije, ali se uzgaja u visokim planinama Paname. Ova kafa ima veoma aromatičan i cvetni ukus, a može da košta i do 600 dolara po kilogramu.
Panama ima veoma raznoliku kulturu, koja je pod uticajem različitih naroda i civilizacija koje su prolazile kroz nju. U Panami se govori španski jezik, ali se takođe koriste i engleski, francuski, kineski i mnogi domorodački jezici. U Panami se proslavljaju mnogi festivali i karnevali, koji pokazuju bogatstvo muzike, plesa, nošnje i gastronomije ove zemlje.
Panama ima veoma zanimljivu istoriju, koja seže još u doba pre Kolumba. Neki od najstarijih tragova ljudske prisutnosti u Panami datiraju iz oko 11.000 godina pre nove ere. Pre dolaska Španaca, Panama je bila naseljena raznim domorodačkim narodima, kao što su Kueva, Čibča, Čoko i drugi. Španci su otkrili Panamu 1501. godine i osnovali prvo stalno naselje u Americi, Santa Marija la Antigua del Darien. Panama je bila važna kolonija Španije, jer je služila kao most za transport zlata i srebra iz Perua i Meksika u Evropu. Panama je stekla nezavisnost od Španije 1821. godine, kao deo Velike Kolumbije, koju je osnovao Simon Bolivar. Međutim, Panama se odvojila od Kolumbije 1903. godine, uz podršku Sjedinjenih Američkih Država, koje su želele da izgrade Panamski kanal. Kanal je otvoren 1914. godine i predstavlja jedno od najvećih inženjerskih dostignuća u istoriji. Panama je imala nekoliko političkih prevrata i diktatura tokom 20. veka, kao i sukobe sa SAD oko kontrole nad kanalom. Tek 1999. godine, Panama je preuzela potpunu upravu nad kanalom od SAD. Danas je Panama stabilna i prosperitetna demokratija, koja se razvija u oblastima turizma, trgovine, finansija i logistike.
Panama se graniči sa Kostarikom na zapadu i Kolumbijom na istoku. Ima obalu na Karipskom moru na severu i na Tihi okean na jugu. Panama ima tropsku klimu, sa toplim i vlažnim vremenom tokom cele godine. Postoje dva godišnja doba: suvo (od januara do aprila) i kišno (od maja do decembra). Temperatura se malo menja u zavisnosti od nadmorske visine, ali je u proseku oko 27°C.