Planeta

Peru

Lokalno vreme Lima
Zvanični naziv:
Republika Peru
Naziv na engleskom:
Peru
Kontinent:
Južna Amerika
Zvanični jezik:
Španski
Broj stanovnika:
32.971.854 (2020)
Religija:
Katolici 81.2%
Protestanti 12.5%
Ostali 6.3%
Površina:
1.285.220 km2
Najviša tačka:
6.746 m, Nevado Huascaran
Najniža tačka:
0 m, Tihi okean
Dužina obale:
2.414 km
Dužina granice:
7.062 km
Države sa kojima se graniči:
1. Brazil 2.659 km
2. Ekvador 1.529 km
3. Kolumbija 1.494 km
4. Bolivija 1.212 km
5. Čile 168 km

Valuta:
Peruanski novi sol (PEN)
Pozivni broj:
+(51)
Važni telefoni:
Policija: 105
Hitna pomoć: 117
Vatrogasci: 116
Internet domen:
.pe
Državni praznik:
Dan Nezavisnosti, 28. jul
Opis praznika:
Predstavlja dan sticanja nezavisnosti od Španije 1821. godine.

Glavni grad:
Lima
Vremenska zona:
UTC/GMT -5:00
Geografska širina i dužina:
12.00S 77.00W
Vazdušna udaljenost glavnog grada od Beograda:
11 526 km
Međunarodni aerodrom:
Aeropuerto Internacional Jorge Chavez
Broj stanovnika glavnog grada:
7.605.742
Površina glavnog grada:
2.672,28 km2

Voltaža i frekvencija struje:
220V - 60Hz
Tip utičnice:
A, C

Zastava Perua je usvojena 1825. godine. Prikazana verzija zastave je državna zastava. Građanska zastava, zvana "narodna" zastava, je ista osim bez grba. Godišnjica Bitke kod Arika, 7. juni, je Dan Zastave. Izmislio je je Hoze de San Martin.
Državno uređenje:
Republika

Predsednik
Martin Viskara

Predsednik Vlade
Visent Zebalos

Članstvo u međunarodnim organizacijama:

Član
UNAMID Hibridna operacija Afričke unije / Ujedinjenih nacija u Darfuru
OPANAL Agencija za zabranu nuklearnog oružja u Latinskoj Americi i na Karibima
CAN Andska zajednica
APEC Azijsko-pacifička ekonomska saradnja
BIS Banka za međunarodna poravnanja
CD Zajednica demokratija
CELAC Zajednica država Latinske Amerike i Kariba
ECLAC Ekonomska komisija Ujedinjenih Nacija za Latinsku Ameriku i Karibe
EITI Inicijativa za transparentnost ekstraktivne industrije
FAO Organizacija za hranu i poljoprivredu
G - 24 Grupa 24
G - 77 Grupa 77
IADB Interamerička banka za razvoj
IPU Interparlamentarna unija
IAEA Međunarodna agencija za atomsku energiju
IBRD Međunarodna banka za obnovu i razvoj
ICGEB Međunarodni centar za genetski inžinjering i biotehnologiju
ICC Međunarodna privredna komora
ICAO Međunarodna organizacija civilnog vazduhoplovstva
ICJ Međunarodni sud pravde
ICSG Međunarodna studijska grupa za bakar
ICCt Međunarodni krivični sud
INTERPOL Međunarodna organizacija kriminalističke policije
IDA Međunarodna asocijacija za razvoj
IEC Međunarodna elektrotehnička komisija
IFRCS Međunarodna federacija društava Crvenog krsta i Crvenog polumeseca
IFC Međunarodna finansijska korporacija
IFAD Međunarodni fond za razvoj poljoprivrede
IHO Međunarodna hidrografska organizacija
ILZSG Međunarodna studijska grupa za olovo i cink
ILO Međunarodna organizacija rada
IMO Međunarodna pomorska organizacija
IMSO Međunarodna organizacija za mobilni satelit
IMF Međunarodni monetarni fond
IOC Međunarodni olimpijski komitet
IOM Međunarodna organizacija za migracije
IRENA Medjunarodna agencija za obnovljivu energiju
ISO Međunarodna organizacija za standardizaciju
ICRM Međunarodni pokret Crvenog krsta i Crvenog polumeseca
ITSO Međunarodna organizacija za satelitske telekomunikacije
ITU Međunarodna unija za telekomunikacije
ITUC Međunarodna konfederacija sindikata
LAES 
LAIA Latinsko-američka asocijacija za integraciju
MIGA Multilateralna agencija za garancije investicija
NAM Pokret nesvrstanih
OPCW Organizacija za zabranu hemijskog oružja
OAS Organizacija američkih država
OIV Međunarodna organizacija za vino i vinovu lozu
OIE Svetska organizacija za zdravlje životinja
Pacifička alijansa
PCA Stalni arbitražni sud
RG Grupa Rio
UNASUR Unija južnoameričkih nacija
UN Ujedinjene nacije
UNCTAD Konferencija Ujedinjenih nacija za trgovinu i razvoj
UNDP Program Ujedinjenih nacija za razvoj
UNESCO Organizacija Ujedinjenih nacija za obrazovanje, nauku i kulturu
UNEP Program Ujedinjenih nacija za životnu sredinu
UNGA Generalna skupština Ujedinjenih nacija
UNHCR Visoki komesar Ujedinjenih nacija za izbeglice
UNIDO Organizacija Ujedinjenih nacija za industrijski razvoj
UNISFA Privremene bezbednosne snage Ujedinjenih nacija za Abiei
UNMISS Misija Ujedinjenih nacija u Republici Južni Sudan
MONUSCO Misija Organizacije Ujedinjenih nacija za stabilizaciju u Demokratskoj Republici Kongo
UPU Univerzalna poštanska unija
WCL Svetska konfederacija rada
WCO Svetska carinska organizacija
WFTU Svetska federacija sindikata
WFP Svetski program za hranu
WHO Svetska zdravstvena organizacija
WIPO Svetska organizacija za intelektualnu svojinu
WMO Svetska meteorološka organizacija
UNWTO Svetska turistička organizacija
WTO Svetska trgovinska organizacija

Pridruženi član
BIPM Međunarodni biro za mere
Zajedničko tržište južnog konusa (Mercosur) ili južno zajedničko tržište

Posmatrač
SICA Centralno-američki integracioni sistem

Neregionalni potencijalni član
AIIB Azijska investiciona banka za infrastrukturu

Saradnik
CERN Evropska organizacija za nuklearna istraživanja
OIML Međunarodna organizacija za zakonsku metrologiju

Vizni režim
Viza nije potrebna za boravak do devedeset dana. Za nosioca putnog lista u tranzitu nije neophodna viza, ali je u putnom listu ili noti ambasade Republike Srbije neophodno uneti itinerer nosioca putnog lista .

Bezbednosna situacija
U delu zemlje prema granici sa Kolumbijom prisutne su grupe koje se bave ilegalnom trgovinom drogom. U gradskim i prigradskim sredinama česte su demonstracije i radnički štrajkovi. Iako u principu nenasilni, dešavaju se incidenti, zbog čega se preporučuje izbegavanje masovnih okupljanja i demonstracija.Turističke zone, poput „Puta Inka", su relativno dobro policijski obezbeđene.U Limi i drugim velikim gradovima česti su oružani kriminal, fizički napadi (posebno na žene) i krađa i pljačka kola. Česta su i tzv. „ekspresna kidnapovanja" u kojima se od žrtve zahteva da podigne novac iz bankomata. Ne preporučuje se nošenje skupog nakita i satova. Na gradskim raskrsnicama i glavnim putevima ka Limi, uključujući i put sa aerodroma Horhe Čavez, česti su slučajevi krađa u kojima lopov razbija prozor i nasilno uzima nakit ili tašnu putnika. Preporučuje se da se nosi samo mala količina novca i fotokopija pasoša. U slučaju ulične pljačke, ne preporučuje se pružanje otpora, s obzirom da su napadači najčešće naoružani. Bezbednost u saobraćaju nije dobra zbog lošeg stanja putne mreže, loše obučenosti za vožnju lokalnih vozača, koji ne poštuju ograničenja brzine i saobraćajnu signalizaciju, kao i zbog čestih pokušaja pljački na gradskim raskrsnicama i na putevima u unutrašnjosti.

Izvor:Ministarstvo spoljnih poslova Republike Srbije

Zdravstvena situacija
Preporučuje se putno zdravstveno osiguranje. Medicinske usluge su dobre u Limi i prilično dobre u drugim većim gradovima. U udaljenim delovima zemlje, uključujući i turističke zone, postoji samo osnovna medicinska pomoć i uslovi za spašavanje u slučajevima nesreće su ograničeni. Putovanje u delove zemlje na velikim nadmorskim visinama (Kusko i Maču Piču) rizično je za srčane bolesnike. U pojedinim prašumskim delovima zemlje postoji opasnost od malarije, kolere, žute groznice i hepatitisa. Preporučuje se vakcinacija protiv žute groznice. Česti su slučajevi dijareje izazvane bakterijama u hrani i vodi. Za piće koristiti isključivo flaširanu vodu.

Izvor:Ministarstvo spoljnih poslova Republike Srbije

Vozačka dozvola
Priznaju vozačke dozvole Republike Srbije na novom obrascu do šest meseci dana od dana legalnog ulaska i boravka. Vozačka dozvola se može zameniti za peruansku iste kategorije za upravljanje motornim vozilom ukoliko Odeljenju za vozačke dozvole Direkcije za saobraćaj i bezbednost na putevima prezentira pasoš Republike Srbije sa pečatima njihovih organa o legalnom ulasku i boravku i priloži sledeća dokumenta: potvrdu o psihosomatskoj sposobnosti; potvrdu MUP-a RS o autentičnosti iste, uz naznaku kategorije vozila kojima može upravljati ( uz zvaničan prevod na španski i overu od strane našeg diplomatsko-konzularnog predstavništva); potvrdu o položenom ispitu o pravilima putnog tranzita i transporta, u skladu sa kategorijom vozačke dozvole koja se zamenjuje; kopija ličnog dokumenta ( lične karte za strance); potvrda o uplati takse.
Rezultati pretrage za kriterijum: država=Peru

Ambasada Republike Srbije
Na nerezidencijalnoj osnovi Paragvaj pokriva ambasada Republike Srbije u Argentini.
Ambasador: Jela Baćović
Adresa: Marcelo T.de Alvear 1705, 1060 Buenos Ajres, Argentina
Broj telefona: +54 (11) 4812-9133, +54 (11) 4813-3445, +54 (11) 4813-3446, +54 (11) 4811-2860
Broj faksa: + 54 (11) 4812-1070

Ambasada države Peru u Srbiji
Adresa: Ne postoji ambasada Perua u Republici Srbiji.


Kažu o sebi:

Peru je dom najviših peščanih dina na svetu. Cerro Blanco se nalazi u pustinji Sechura u blizini linija Nazca i meri 1.176 m od baze do vrha.
Peru ima 3.500 vrsta orhideja, a procenjuje se da je do sada identifikovano samo 50% vrsta.
Peru je šesti najveći proizvođač zlata na svetu. Prema Thomson Reutersu, Peru je 2010. proizveo 162 tone zlata, vrednih preko 6,3 milijarde američkih dolara.
Peru ima drugi najveći broj šamana na svetu, iza Indije, a dve trećine Perua prekriveno je tropskom kišnom šumom.
Peru je osmi po veličini proizvođač kafe na svetu i peti po veličini zrna kafe Arabica.
Peru ima bogatu i raznovrsnu istoriju, koja seže od drevnih civilizacija do kolonijalnog perioda i savremenog doba. Neki od najvažnijih događaja u peruanskoj istoriji su:
U 15. veku, Inka imperija je postala jedna od najmoćnijih i najvećih država u Južnoj Americi, koja se prostirala od Ekvadora do Čilea. Inka su gradili impresivne gradove kao što su Kusko i Maču Pikču, razvijali složenu administraciju i kulturu, i održavali mrežu puteva i mostova.
U 16. veku, španski konkistadori pod vođstvom Fransiska Pisara su osvojili Inku imperiju i uspostavili Peru kao špansku koloniju. Španci su eksploatisali prirodne resurse Perua, posebno zlato i srebro, i nametnuli svoju religiju i kulturu na domorodačko stanovništvo.
U 19 veku, Peru je bio deo Južnoameričke revolucije protiv španske vlasti, koju su predvodili Simon Bolivar i Jose de San Martin. Peru je proglasio nezavisnost 1821. godine, ali je morao da se bori protiv španskih snaga do 1824. godine, kada je pobedio u odlučujućoj bici kod Ajakuka.
U 20. veku, Peru je doživeo političke i društvene promene, kao što su vojni udari, demokratske tranzicije, terorističke aktivnosti, ekonomske krize i socijalni pokreti. Peru je takođe razvio svoj nacionalni identitet i kulturu, koja odražava raznolikost njegovog stanovništva i geografije.
U 21. veku, Peru je postao jedna od najbrže rastućih ekonomija u Latinskoj Americi, zahvaljujući svojoj razvijenoj poljoprivredi, rudarstvu, ribarstvu, turizmu i uslugama. Peru je takođe ojačao svoje demokratske institucije i regionalnu saradnju, kao i suočio se sa izazovima kao što su siromaštvo, nejednakost, korupcija i klimatske promene.
Peru se graniči sa Ekvadorom i Kolumbijom na severu, sa Brazilom na istoku, sa Bolivijom na jugoistoku i sa Čileom na jugu. Na zapadu izlazi na Tihi okean. Peru ima tri glavna geografska regiona: obalsku pustinju na zapadu, planinski lanac Anda u centru i tropsku prašumu Amazonije na istoku. Klima Perua je veoma raznovrsna, zavisno od visine, geografije i uticaja hladnih i toplih morskih struja. Peru ima suptropsku pustinjsku klimu na obali, umerenu sa kišnim letima i suvim zimama u Andima, i tropsku sa obilnim padavinama u Amazoniji.